Псалми 137

1 На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.

I te taha o nga wai o Papurona, noho ana tatou i reira, ae, tangi ana tatou, ia tatou i mahara ai ki Hiona.

2 О врбама сред њега вешасмо харфе своје.

Whakairia ake e tatou a tatou hapa ki runga ki nga wirou i waenganui o reira.

3 Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: "Певајте нам песму сионску."

No te mea i tono i reira te hunga nana tatou i herehere ki etahi waiata i a tatou, me te hunga nana tatou i tukino i tono mai he hari i a tatou, i mea mai, Waiatatia mai ki a matou tetahi o nga waiate o Hiona.

4 Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?

Me pehea matou ka waiata ai i te waiata a Ihowa i te whenua tauhou?

5 Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.

Ki te wareware ahau ki a koe, e Hiruharama, kia wareware toku ringa matau ki tana mahi.

6 Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.

Ki te kore ahau e mahara ki a koe, kia piri toku arero ki toku ngao; ki te kore ahau e whakanui i Hiruharama ki runga ake i taku mea i tino hari ai.

7 Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.

E Ihowa, maharatia nga tama a Eroma i te ra o Hiruharama; ta ratou meatanga, Whakahoroa, whakahoroa, a taea rawatia ano tona turanga.

8 Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила!

E te tamahine o Papurona, meake nei whakangaromia, ka hari te tangata e utua ai koe mo tau i mea ai ki a matou.

9 Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.

Ka hari te tangata e hopu ana, e ta ana i au mea nohinohi ki runga ki te kohatu.