Псалми 137

1 На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.

われらバビロンの河のほとりにすわり シオンをおもひいでて涙をながしぬ

2 О врбама сред њега вешасмо харфе своје.

われらそのあたりの柳にわが琴をかけたり

3 Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: "Певајте нам песму сионску."

そはわれらを虜にせしものわれらに歌をもとめたり 我儕をくるしむる者われらにおのれを歓ばせんとて シオンのうた一つうたへといへり

4 Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?

われら外邦にありていかでヱホバの歌をうたはんや

5 Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.

エルサレムよもし我なんぢをわすれなばわが右の手にその巧をわすれしめたまへ

6 Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.

もしわれ汝を思ひいでず もしわれヱルサレムをわがすべての歓喜の極となさずばわが舌をわが腭につかしめたまヘ

7 Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.

ヱホバよねがはくはヱルサレムの日にエドムの子輩がこれを掃除けその基までもはらひのぞけといへるを聖意にとめたまへ

8 Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила!

ほろぼさるべきバビロンの女よ なんぢがわれらに作しごとく汝にむくゆる人はさいはひなるべし

9 Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.

なんぢの嬰児をとりて岩のうへになげうつものは福ひなるべし