Псалми 137

1 На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.

Sur les bords des fleuves de Babylone, Nous étions assis et nous pleurions, En nous souvenant de Sion.

2 О врбама сред њега вешасмо харфе своје.

Aux saules de la contrée Nous avions suspendu nos harpes.

3 Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: "Певајте нам песму сионску."

Là, nos vainqueurs nous demandaient des chants, Et nos oppresseurs de la joie: Chantez-nous quelques-uns des cantiques de Sion!

4 Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?

Comment chanterions-nous les cantiques de l’Éternel Sur une terre étrangère?

5 Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.

Si je t’oublie, Jérusalem, Que ma droite m’oublie!

6 Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.

Que ma langue s’attache à mon palais, Si je ne me souviens de toi, Si je ne fais de Jérusalem Le principal sujet de ma joie!

7 Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.

Éternel, souviens-toi des enfants d’Édom, Qui, dans la journée de Jérusalem, Disaient: Rasez, rasez Jusqu’à ses fondements!

8 Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила!

Fille de Babylone, la dévastée, Heureux qui te rend la pareille, Le mal que tu nous as fait!

9 Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.

Heureux qui saisit tes enfants, Et les écrase sur le roc!