Псалми 137

1 На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.

By the rivers of Babylon, there we sat down. Yes, we wept, when we remembered Zion.

2 О врбама сред њега вешасмо харфе своје.

On the willows in its midst, we hung up our harps.

3 Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: "Певајте нам песму сионску."

For there, those who led us captive asked us for songs. Those who tormented us demanded songs of joy: "Sing us one of the songs of Zion."

4 Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?

How can we sing the LORD's song in a foreign land?

5 Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.

If I forget you, Jerusalem, let my right hand be forgotten.

6 Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.

Let my tongue stick to the roof of my mouth if I do not remember you; if I do not prefer Jerusalem above my chief joy.

7 Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.

Remember, LORD, against the descendants of Edom, the day of Jerusalem; who said, "Raze it. Raze it even to its foundation."

8 Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила!

Daughter of Babylon, doomed to destruction, he will be blessed who rewards you, as you have served us.

9 Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.

Blessed shall he be who takes and dashes your little ones against the rock.