Псалми 137

1 На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.

By the riuers of Babel we sate, and there wee wept, when we remembred Zion.

2 О врбама сред њега вешасмо харфе своје.

Wee hanged our harpes vpon the willowes in the middes thereof.

3 Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: "Певајте нам песму сионску."

Then they that ledde vs captiues, required of vs songs and mirth, when wee had hanged vp our harpes, saying, Sing vs one of the songs of Zion.

4 Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?

Howe shall we sing, said we, a song of the Lord in a strange land?

5 Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.

If I forget thee, O Ierusalem, let my right hand forget to play.

6 Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.

If I do not remember thee, let my tongue cleaue to the roofe of my mouth: yea, if I preferre not Ierusalem to my chiefe ioy.

7 Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.

Remember the children of Edom, O Lord, in the day of Ierusalem, which saide, Rase it, rase it to the foundation thereof.

8 Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила!

O daughter of Babel, worthy to be destroyed, blessed shall he be that rewardeth thee, as thou hast serued vs.

9 Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.

Blessed shall he be that taketh and dasheth thy children against the stones.