Псалми 137

1 На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.

Upon the rivers of Babylon, there we sat and wept: when we remembered Sion:

2 О врбама сред њега вешасмо харфе своје.

On the willows in the midst thereof we hung up our instruments.

3 Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: "Певајте нам песму сионску."

For there they that led us into captivity required of us the words of songs. And they that carried us away, said: Sing ye to us a hymn of the songs of Sion.

4 Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?

How shall we sing the song of the Lord in a strange land?

5 Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.

If I forget thee, O Jerusalem, let my right hand be forgotten.

6 Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.

Let my tongue cleave to my jaws, if I do not remember thee: If I make not Jerusalem the beginning of my joy.

7 Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.

Remember, O Lord, the children of Edom, in the day of Jerusalem: Who say: Rase it, rase it, even to the foundation thereof.

8 Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила!

O daughter of Babylon, miserable: blessed shall he be who shall repay thee thy payment which thou hast paid us.

9 Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.

Blessed be he that shall take and dash thy little ones against the rock.