Псалми 137

1 На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.

Na obali rijeka babilonskih sjeđasmo i plakasmo spominjući se Siona;

2 О врбама сред њега вешасмо харфе своје.

o vrbe naokolo harfe svoje bijasmo povješali.

3 Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: "Певајте нам песму сионску."

I tada naši tamničari zaiskaše od nas da pjevamo, porobljivači naši zaiskaše da se veselimo: “Pjevajte nam pjesmu sionsku!”

4 Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?

Kako da pjesmu Jahvinu pjevamo u zemlji tuđinskoj!

5 Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.

Nek' se osuši desnica moja, Jeruzaleme, ako tebe zaboravim!

6 Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.

Nek' mi se jezik za nepce prilijepi ako spomen tvoj smetnem ja ikada, ako ne stavim Jeruzalem vrh svake radosti svoje!

7 Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.

Ne zaboravi, Jahve, sinovima Edoma kako su u dan kobni Jeruzalemov vikali oni: “Rušite! Srušite ga do temelja!”

8 Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила!

Kćeri babilonska, pustošiteljice, blažen koji ti vrati milo za drago za sva zla što si nam ih nanijela!

9 Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.

Blažen koji zgrabi i smrska o stijenu tvoju dojenčad!