Псалми 132
1 Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,
Opomeni se, Gospode, Davida i sve smjernosti njegove,
2 Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:
Kako se kunijaše Gospodu, i zavjetovaše Bogu Jakovljevu:
3 "Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;
“Neæu uæi u šator doma svojega, niti æu leæi na postelju odra svojega;
4 Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;
Neæu dati sna oèima svojima, ni vjeðama svojima drijema;
5 Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом."
Dok ne naðem mjesta Gospodu, stana Bogu Jakovljevu.”
6 Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.
Evo, èusmo da je u Jefremovoj zemlji, naðosmo ga na poljima Kirijat-Jarimskim.
7 Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.
Uðimo u stan njegov, poklonimo se podnožju nogu njegovijeh.
8 Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.
Stani, Gospode, na poèivalištu svojem, ti i kovèeg sile tvoje.
9 Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.
Sveštenici tvoji nek se obuku u pravdu, i sveci tvoji nek se raduju.
10 Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.
Radi Davida sluge svojega nemoj odvratiti lica od pomazanika svojega.
11 Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.
Zakle se Gospod Davidu u istini, od koje neæe otstupiti; od poroda tvojega posadiæu na prijestolu tvojemu.
12 Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.
Ako sinovi tvoji ušèuvaju zavjet moj i otkrivenja moja kojima æu ih nauèiti, onda æe i sinovi njihovi dovijeka sjedjeti na prijestolu svom.
13 Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.
Jer je izabrao Gospod Sion, i omilje mu živjeti na njemu.
14 Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.
Ovo je poèivalište moje uvijek, ovdje æu se naseliti; jer mi je omiljelo.
15 Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.
Hranu æu njegovu blagosloviti, nište njegove nasitiæu hljeba.
16 Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.
Sveštenike æu njegove obuæi u spasenje, i sveti æe se njegovi radovati.
17 Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.
Tu æu uèiniti da uzraste rog Davidu, postaviæu vidjelo pomazaniku svojemu.
18 Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.
Neprijatelje æu njegove obuæi u sramotu; a na njemu æe cvjetati vijenac njegov.
