Псалми 132
1 Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,
Canticum graduum. Memento, Domine, David, et omnis mansuetudinis ejus:
2 Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:
sicut juravit Domino; votum vovit Deo Jacob:
3 "Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;
Si introiero in tabernaculum domus meæ; si ascendero in lectum strati mei;
4 Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;
si dedero somnum oculis meis, et palpebris meis dormitationem,
5 Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом."
et requiem temporibus meis, donec inveniam locum Domino, tabernaculum Deo Jacob.
6 Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.
Ecce audivimus eam in Ephrata; invenimus eam in campis silvæ.
7 Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.
Introibimus in tabernaculum ejus; adorabimus in loco ubi steterunt pedes ejus.
8 Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.
Surge, Domine, in requiem tuam, tu et arca sanctificationis tuæ.
9 Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.
Sacerdotes tui induantur justitiam, et sancti tui exsultent.
10 Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.
Propter David servum tuum non avertas faciem christi tui.
11 Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.
Juravit Dominus David veritatem, et non frustrabitur eam: De fructu ventris tui ponam super sedem tuam.
12 Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.
Si custodierint filii tui testamentum meum, et testimonia mea hæc quæ docebo eos, et filii eorum usque in sæculum sedebunt super sedem tuam.
13 Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.
Quoniam elegit Dominus Sion: elegit eam in habitationem sibi.
14 Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.
Hæc requies mea in sæculum sæculi; hic habitabo, quoniam elegi eam.
15 Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.
Viduam ejus benedicens benedicam; pauperes ejus saturabo panibus.
16 Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.
Sacerdotes ejus induam salutari, et sancti ejus exsultatione exsultabunt.
17 Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.
Illuc producam cornu David; paravi lucernam christo meo.
18 Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.
Inimicos ejus induam confusione; super ipsum autem efflorebit sanctificatio mea.
