< Псалми 132 >

1 Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,
Ein Stufenlied. / Gedenke, Jahwe, dem David / All die Opfer, die er gebracht.
2 Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:
Er leistete Jahwe einen Schwur, / Gelobte dem starken Gott Jakobs:
3 "Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;
"Wahrlich, nicht geh ich ins Zelt meines Hauses, / Nicht besteig ich das Bett meines Lagers,
4 Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;
Nicht gönne ich Schlaf meinen Augen / Noch meinen Wimpern Schlummer:
5 Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом."
Bis ich eine Stätte für Jahwe gefunden, / Eine Wohnung für Jakobs starken Gott."
6 Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.
Sieh, wir hörten, sie sei in Efrâta, / Wir haben sie dann in Jaars Gefilden gefunden.
7 Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.
So laßt uns denn in seine Wohnung gehn, / Uns niederwerfen vor seiner Füße Schemel.
8 Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.
Auf, Jahwe, begib dich zu deiner Ruhstatt, / Du und die Lade, das Bild deiner Macht!
9 Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.
Deine Priester werden dir dienen in Treue, / Und deine Frommen werden sich freun.
10 Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.
Um Davids, deines Knechtes, willen / Versage nicht deines Gesalbten Bitte!
11 Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.
Jahwe hat David geschworen / — Wahr ist's, nicht nimmt er's zurück —: / Von der Frucht deines Leibes / Will ich einen Mann auf den Thron dir setzen.
12 Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.
Halten deine Söhne den Bund mit mir / Und mein Zeugnis, das ich sie lehre: / So sollen auch ihre Söhne für immer / Dir auf dem Throne sitzen."
13 Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.
Denn Jahwe hat Zion erwählt, / Hat es zu seinem Wohnsitz begehrt:
14 Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.
"Dies ist meine Ruhstatt für immer; / Hier will ich bleiben, weil ich es begehrt.
15 Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.
Seine Nahrung will ich reichlich segnen, / Seine Armen sättigen mit Brot.
16 Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.
Seine Priester will ich kleiden in Heil, / Und seine Frommen sollen laut jauchzen.
17 Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.
Dort laß ich ein Horn für David sprossen: / Meinem Gesalbten hab ich eine Leuchte bereitet.
18 Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.
Seine Feinde will ich in Schande kleiden, / Aber auf ihm soll glänzen seine Krone."

< Псалми 132 >