Псалми 132
1 Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,
Cantique des degrés. Souviens-toi, Seigneur, en faveur de David, de toutes les souffrances qu’il a subies,
2 Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:
du serment qu’il fit à l’Eternel, du vœu qu’il exprima au fort de Jacob:
3 "Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;
"Si j’entre dans la tente qui me sert de demeure, si je monte sur le lit qui me sert de couche,
4 Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;
si je permets le sommeil à mes yeux, à mes paupières le repos,
5 Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом."
avant que j’aie trouvé un lieu pour l’Eternel, une résidence pour le Fort de Jacob!…"
6 Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.
Oui, nous avons entendu la nouvelle à Efrata, nous l’avons recueillie dans les districts forestiers.
7 Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.
Entrons donc dans ses demeures, prosternons-nous dans ce sanctuaire qui est l’escabeau de ses pieds.
8 Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.
"Lève-toi, Seigneur, pour entrer dans ton lieu de repos, toi et l’arche de ta puissance!
9 Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.
Que tes prêtres endossent des vêtements de triomphe, et que tes fidèles adorateurs éclatent en cris de joie!
10 Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.
Pour l’amour de David, ton serviteur, ne repousse point la face de ton Oint."
11 Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.
L’Eternel a fait à David un serment véridique auquel il ne manquera pas: "Je placerai sur ton trône un fruit de tes entrailles!
12 Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.
Si tes fils gardent mon pacte, les lois que je leur enseignerai, leurs descendants, jusqu’à l’éternité, siégeront après toi sur ton trône."
13 Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.
Car l’Eternel a fait choix de Sion, il l’a voulue pour demeure:
14 Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.
"Ce sera là mon lieu de repos à jamais, là je demeurerai, car je l’ai voulu.
15 Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.
Je bénirai amplement ses approvisionnements, je rassasierai ses pauvres de pain.
16 Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.
J’Habillerai ses prêtres de vêtements de triomphe, et ses hommes pieux éclateront en cris de joie.
17 Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.
Là je ferai grandir la corne de David, j’allumerai le flambeau de mon Oint.
18 Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.
Ses ennemis, je les revêtirai de honte et sur sa tête brillera son diadème."
