Псалми 132
1 Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,
Een lied Hammaaloth. O HEERE! gedenk aan David, aan al zijn lijden;
2 Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:
Dat hij den HEERE gezworen heeft, den Machtige Jakobs gelofte gedaan heeft, zeggende:
3 "Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;
Zo ik in de tent mijns huizes inga, zo ik op de koets van mijn bed klimme!
4 Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;
Zo ik mijn ogen slaap geve, mijn oogleden sluimering;
5 Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом."
Totdat ik voor den HEERE een plaats gevonden zal hebben, woningen voor den Machtige Jakobs!
6 Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.
Ziet, wij hebben van haar gehoord in Efratha; wij hebben haar gevonden in de velden van Jaar.
7 Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.
Wij zullen in Zijn woningen ingaan, wij zullen ons nederbuigen voor de voetbank Zijner voeten.
8 Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.
Sta op, HEERE! tot Uw rust, Gij en de ark Uwer sterkte!
9 Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.
Dat Uw priesters bekleed worden met gerechtigheid, en dat Uw gunstgenoten juichen.
10 Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.
Weer het aangezicht Uws Gezalfden niet af, om Davids, Uws knechts wil.
11 Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.
De HEERE heeft David de waarheid gezworen, waarvan Hij niet wijken zal, zeggende: Van de vrucht uws buiks zal Ik op uw troon zetten.
12 Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.
Indien uw zonen Mijn verbond zullen houden, en Mijn getuigenissen, die Ik hun leren zal; zo zullen ook hun zonen tot in eeuwigheid op uw troon zitten.
13 Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.
Want de HEERE heeft Sion verkoren, Hij heeft het begeerd tot Zijn woonplaats, zeggende:
14 Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.
Dit is Mijn rust tot in eeuwigheid, hier zal Ik wonen, want Ik heb ze begeerd.
15 Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.
Ik zal haar kost rijkelijk zegenen, haar nooddruftigen zal Ik met brood verzadigen.
16 Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.
En haar priesters zal Ik met heil bekleden, en haar gunstgenoten zullen zeer juichen.
17 Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.
Daar zal Ik David een hoorn doen uitspruiten; Ik heb voor Mijn Gezalfde een lamp toegericht.
18 Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.
Ik zal zijn vijanden met schaamte bekleden; maar op hem zal zijn kroon bloeien.
