< Псалми 130 >

1 Из дубине вичем к Теби, Господе!
Ein song til høgtidsferderne. Or djupet ropar eg på deg, Herre!
2 Господе! Чуј глас мој. Нека пазе уши Твоје на глас мољења мог.
Herre, høyr på mi røyst, lat dine øyro merka mi bønerøyst!
3 Ако ћеш на безакоње гледати, Господе, Господе, ко ће остати?
Dersom du, Herre, vil gøyma på misgjerningar, Herre, kven kann då standa?
4 Али је у Тебе праштање, да би Те се бојали.
For hjå deg er forlatingi, at dei skal ottast deg.
5 Чекам Господа; чека душа моја; уздам се у реч Његову.
Eg vonar på Herren, mi sjæl vonar, og eg ventar på hans ord.
6 Душа моја чека Господа већма него страже јутарње, које страже јутром.
Mi sjæl ventar på Herren meir enn vaktmenner på morgonen, vaktmenner på morgonen.
7 Нека чека Израиљ Господа; јер је у Господа милост, и велик је у Њега откуп.
Venta, Israel, på Herren! for hjå Herren er nåden, og stor utløysing er hjå honom.
8 И Он ће откупити Израиља од свих безакоња Његових.
Og han skal løysa Israel frå alle deira misgjerningar.

< Псалми 130 >