< Псалми 130 >

1 Из дубине вичем к Теби, Господе!
(Sang til Festrejserne.) Fra det dybe råber jeg til
2 Господе! Чуј глас мој. Нека пазе уши Твоје на глас мољења мог.
o Herre hør min Røst! Lad dine Ører lytte til min tryglende Røst!
3 Ако ћеш на безакоње гледати, Господе, Господе, ко ће остати?
Tog du Vare, HERRE, på Misgerninger, Herre, hvo kunde da bestå?
4 Али је у Тебе праштање, да би Те се бојали.
Men hos dig er der Syndsforladelse, at du må frygtes.
5 Чекам Господа; чека душа моја; уздам се у реч Његову.
Jeg håber. på HERREN, min Sjæl håber på hans Ord,
6 Душа моја чека Господа већма него страже јутарње, које страже јутром.
på Herren bier min Sjæl mer end Vægter på Morgen, Vægter på Morgen.
7 Нека чека Израиљ Господа; јер је у Господа милост, и велик је у Њега откуп.
Israel, bi på HERREN! Thi hos HERREN er Miskundhed, hos ham er Forløsning i Overflod.
8 И Он ће откупити Израиља од свих безакоња Његових.
Og han vil forløse Israel fra alle dets Misgerninger,

< Псалми 130 >