Псалми 13

1 Докле ћеш ме, Господе, сасвим заборављати? Докле ћеш одвраћати лице своје од мене?

A karmesternek. Zsoltár Dávidtól.

2 Докле ћу се домишљати у души својој, мутити се у срцу свом дан и ноћ? Докле ће се непријатељ мој подизати нада мном?

Meddig, oh Örökkévaló, feledsz el engem örökre, meddig rejted el arczodat tőlem?

3 Погледај, услиши ме, Господе, Боже мој! Просветли очи моје да не заспим на смрт.

Meddig tartogassak tanácsokat lelkemben, bánatot szívemben nappal; meddig emelkedjék ellenségem én fölém?

4 Да не рече непријатељ мој: Надвладао сам га; да се не радују који ме гоне, ако посрнем.

Tekints rám, hallgass meg, Örökkévaló, én Istenem, világosítsd meg szemeimet, nehogy aludjam a halál álmát.

5 А ја се уздам у милост Твоју; радоваће се срце моје за спасење Твоје.

Nehogy mondja ellenségem: Legyőztem őt! — szorongatóim ne vigadjanak, midőn tántorgok.

6 Певаћу Господу, који ми добро чини.

De én szeretetedben bízom, vigadjon szívem segitségedben, hadd éneklek az Örökkévalónak, mert jót tett értem.