Псалми 13

1 Докле ћеш ме, Господе, сасвим заборављати? Докле ћеш одвраћати лице своје од мене?

To the chief music-maker. A Psalm. Of David. Will you for ever put me out of your memory, O Lord? will your face for ever be turned away from me?

2 Докле ћу се домишљати у души својој, мутити се у срцу свом дан и ноћ? Докле ће се непријатељ мој подизати нада мном?

How long is my soul to be in doubt, with sorrow in my heart all the day? how long will he who is against me be given power over me?

3 Погледај, услиши ме, Господе, Боже мој! Просветли очи моје да не заспим на смрт.

Let my voice come before you, and give me an answer, O Lord my God; let your light be shining on me, so that the sleep of death may not overtake me;

4 Да не рече непријатељ мој: Надвладао сам га; да се не радују који ме гоне, ако посрнем.

And he who is against me may not say, I have overcome him; and those who are troubling me may not be glad when I am moved.

5 А ја се уздам у милост Твоју; радоваће се срце моје за спасење Твоје.

But I have had faith in your mercy; my heart will be glad in your salvation.

6 Певаћу Господу, који ми добро чини.

I will make a song to the Lord, because he has given me my reward.