Псалми 129

1 Много ми досађиваше од младости моје нека рече Израиљ,

Множицею брашася со мною от юности моея, да речет убо Израиль:

2 Много ми досађиваше од младости моје, али ме не свладаше.

множицею брашася со мною от юности моея, ибо не премогоша мя.

3 На леђима мојим ораше орачи, и водише дуге бразде своје.

На хребте моем делаша грешницы, продолжиша беззаконие свое.

4 Господ је праведан; исече конопце безбожничке.

Господь праведен ссече выя грешников.

5 Постидеће се, одбиће се сви који ненавиде Сион.

Да постыдятся и возвратятся вспять вси ненавидящии Сиона:

6 Биће као трава на крововима, која се сасушује пре него се почупа,

да будут яко трава на здех, яже прежде восторжения изсше:

7 Од које неће жетелац напунити руке своје, нити наручја своја везилац;

еюже не исполни руки своея жняй, и недра своего рукояти собираяй:

8 И који пролазе неће рећи: "Благослов Господњи на вама! Благосиљамо вас именом Господњим."

и не реша мимоходящии: благословение Господне на вы, благословихом вы во имя Господне.