Псалми 129

1 Много ми досађиваше од младости моје нека рече Израиљ,

Many a time have they afflicted me from my youth, may Israel now say:

2 Много ми досађиваше од младости моје, али ме не свладаше.

Many a time have they afflicted me from my youth: yet they have not prevailed against me.

3 На леђима мојим ораше орачи, и водише дуге бразде своје.

The plowers plowed on my back: they made long their furrows.

4 Господ је праведан; исече конопце безбожничке.

The LORD is righteous: he has cut asunder the cords of the wicked.

5 Постидеће се, одбиће се сви који ненавиде Сион.

Let them all be confounded and turned back that hate Zion.

6 Биће као трава на крововима, која се сасушује пре него се почупа,

Let them be as the grass on the housetops, which wither before it grows up:

7 Од које неће жетелац напунити руке своје, нити наручја своја везилац;

With which the mower fills not his hand; nor he that binds sheaves his bosom.

8 И који пролазе неће рећи: "Благослов Господњи на вама! Благосиљамо вас именом Господњим."

Neither do they which go by say, The blessing of the LORD be on you: we bless you in the name of the LORD.