Псалми 129

1 Много ми досађиваше од младости моје нека рече Израиљ,

Een lied Hammaaloth. Zij hebben mij dikwijls benauwd van mijn jeugd af, zegge nu Israel;

2 Много ми досађиваше од младости моје, али ме не свладаше.

Zij hebben mij dikwijls van mijn jeugd af benauwd; evenwel hebben zij mij niet overmocht.

3 На леђима мојим ораше орачи, и водише дуге бразде своје.

Ploegers hebben op mijn rug geploegd; zij hebben hun voren lang getogen.

4 Господ је праведан; исече конопце безбожничке.

De HEERE, Die rechtvaardig is, heeft de touwen der goddelozen afgehouwen.

5 Постидеће се, одбиће се сви који ненавиде Сион.

Laat hen beschaamd en achterwaarts gedreven worden, allen, die Sion haten.

6 Биће као трава на крововима, која се сасушује пре него се почупа,

Laat hen worden als gras op de daken, hetwelk verdort, eer men het uittrekt;

7 Од које неће жетелац напунити руке своје, нити наручја своја везилац;

Waarmede de maaier zijn hand niet vult, noch de garvenbinder zijn arm;

8 И који пролазе неће рећи: "Благослов Господњи на вама! Благосиљамо вас именом Господњим."

En die voorbijgaan, niet zeggen: De zegen des HEEREN zij bij u! Wij zegenen ulieden in den Naam des HEEREN.