< Псалми 129 >

1 Много ми досађиваше од младости моје нека рече Израиљ,
(Sang til Festrejserne.) De trængte mig hårdt fra min ungdom - så siger Israel
2 Много ми досађиваше од младости моје, али ме не свладаше.
de trængte mig hårdt fra min Ungdom, men kued mig ikke.
3 На леђима мојим ораше орачи, и водише дуге бразде своје.
Plovmænd pløjed min Ryg, trak lange Furer;
4 Господ је праведан; исече конопце безбожничке.
retfærdig er HERREN, han overskar de gudløses Reb.
5 Постидеће се, одбиће се сви који ненавиде Сион.
Alle, som hader Zion, skal vige med Skam,
6 Биће као трава на крововима, која се сасушује пре него се почупа,
blive som Græs på Tage, der visner, førend det skyder Strå,
7 Од које неће жетелац напунити руке своје, нити наручја своја везилац;
og ikke fylder Høstkarlens Hånd og Opbinderens Favn;
8 И који пролазе неће рећи: "Благослов Господњи на вама! Благосиљамо вас именом Господњим."
Folk, som går forbi, siger ikke: "HERRENs Velsignelse over eder! Vi velsigner eder i HERRENs Navn!"

< Псалми 129 >