Псалми 127

1 Ако Господ неће градити дом, узалуд се муче који га граде; ако неће Господ чувати град, узалуд не спава стражар.

Dersom Herren ikke bygger Huset, da arbejde de forgæves, som bygge derpaa; dersom Herren ikke bevarer Staden, da vaager Vægteren forgæves.

2 Узалуд раните, касно лежете, једете хлеб уморни; милом свом Он даје сан.

Det er forgæves, at I staa aarle op, sidde længe, æde Brød med Bekymring; thi sligt giver han sin Ven i Søvne.

3 Ево наследства од Господа: деца, пород је дар од Њега.

Se, Børn ere en Arv fra Herren, Livsens Frugt er en Løn.

4 Шта су стреле у руци јакоме, то су синови млади.

Som Pile i den vældiges Haand, saa ere Ungdoms Sønner.

5 Благо човеку који је њима напунио тул свој! Неће се осрамотити кад се стану разговарати с непријатељима на вратима.

Lyksalig den Mand, som har fyldt sit Kogger med dem; de skulle ikke beskæmmes, naar de tale med Fjender i Porten.