Псалми 126

1 Кад враћаше Господ робље сионско, бејасмо као у сну.

Внегда возвратити Господу плен Сионь, быхом яко утешени.

2 Тада уста наша беху пуна радости, и језик наш певања. Тада говораху по народима: Велико дело чини Господ на њима.

Тогда исполнишася радости уста наша, и язык наш веселия: тогда рекут во языцех: возвеличил есть Господь сотворити с ними.

3 Велико дело чини Господ на нама; развеселисмо се.

Возвеличил есть Господь сотворити с нами: быхом веселящеся.

4 Враћај, Господе, робље наше, као потоке на сасушену земљу.

Возврати, Господи, пленение наше, яко потоки югом.

5 Који су са сузама сејали, нека жању с певањем.

Сеющии слезами, радостию пожнут.

6 Иде и плаче који носи семе да сеје; поћи ће с песмом носећи снопове своје.

Ходящии хождаху и плакахуся, метающе семена своя: грядуще же приидут радостию, вземлюще рукояти своя.