< Псалми 124 >
1 Да није био Господ с нама, нека рече Израиљ,
Canticum graduum. Nisi quia Dominus erat in nobis, dicat nunc Israël,
2 Да није био Господ с нама, кад људи усташе на нас,
nisi quia Dominus erat in nobis: cum exsurgerent homines in nos,
3 Живе би нас прождрли, кад се распали гнев њихов на нас;
forte vivos deglutissent nos; cum irasceretur furor eorum in nos,
4 Потопила би нас вода, река би покрила душу нашу;
forsitan aqua absorbuisset nos;
5 Покрила би душу нашу силна вода.
torrentem pertransivit anima nostra; forsitan pertransisset anima nostra aquam intolerabilem.
6 Благословен Господ, који нас не даде зубима њиховим да нас растржу!
Benedictus Dominus, qui non dedit nos in captionem dentibus eorum.
7 Душа се наша избави као птица из замке ловачке; замка се раскиде, и ми се избависмо.
Anima nostra sicut passer erepta est de laqueo venantium; laqueus contritus est, et nos liberati sumus.
8 Помоћ је наша у имену Господњем, који је створио небо и земљу.
Adjutorium nostrum in nomine Domini, qui fecit cælum et terram.