Псалми 120

1 Ка Господу завиках у невољи својој, и услиши ме.

Orin fún ìgòkè. Èmi ké pe Olúwa nínú ìpọ́njú mi, ó sì dá mi lóhùn.

2 Господе! Избави душу моју од уста лажљивих и од језика лукавог.

Gbà mí, Olúwa, kúrò lọ́wọ́ ètè èké àti lọ́wọ́ ahọ́n ẹ̀tàn.

3 Шта ће Ти дати и шта ће Ти принети језик лукави?

Kí ni kí a fi fún ọ? Àti kí ni kí a túnṣe fún ọ, ìwọ ahọ́n ẹ̀tàn?

4 Он је као оштре стреле у јакога, као угљевље смреково.

Òun yóò bá ọ wí pẹ̀lú ọfà mímú ológun, pẹ̀lú ẹ̀yín iná igi ìgbálẹ̀.

5 Тешко мени кад сам туђин код Месеха, живим код шатора кидарских.

Ègbé ni fún mi tí èmi ṣe àtìpó ní Meṣeki, nítorí èmi gbé nínú àgọ́ ìlú Kedari!

6 Дуго је живела душа моја с онима који мрзе на мир.

Ó ti pẹ́ tí èmi ti ń gbé láàrín àwọn tí ó kórìíra àlàáfíà.

7 Ја сам миран; али кад станем говорити у њих је рат.

Ènìyàn àlàáfíà ni mí; ṣùgbọ́n nígbà tí mo bá sọ̀rọ̀, ogun ni dúró fun wọn.