Псалми 120

1 Ка Господу завиках у невољи својој, и услиши ме.

«Жуқириға чиқиш нахшиси» Бешимға күн чүшкәндә мән Пәрвәрдигарға нида қилдим; У маңа җавап бәрди.

2 Господе! Избави душу моју од уста лажљивих и од језика лукавог.

И Пәрвәрдигар, җенимни ялған сөзләйдиған ләвләрдин, Алдамчи тилдин қутулдурғайсән.

3 Шта ће Ти дати и шта ће Ти принети језик лукави?

Саңа немә берилиду, Саңа немә қошулуши керәк, Әй алдамчи тил?

4 Он је као оштре стреле у јакога, као угљевље смреково.

— Палван атқан өткүр оқлар, Арча чоғлири саңа тәгсун!

5 Тешко мени кад сам туђин код Месеха, живим код шатора кидарских.

Мәшәк диярида мусапир болуп яшиғинимға, Кедар чедирлири арисида турғинимға һалимға вай!

6 Дуго је живела душа моја с онима који мрзе на мир.

Мән течлиққа өчләр арисида узундин буян туруватимән;

7 Ја сам миран; али кад станем говорити у њих је рат.

Мән течлиқпәрвәрмән; Бирақ гәп қилсам, улар урушимизла, дәйду.