Псалми 120

1 Ка Господу завиках у невољи својој, и услиши ме.

Cantique des pèlerinages. J'ai invoqué l'Éternel dans ma détresse, Et il m'a exaucé.

2 Господе! Избави душу моју од уста лажљивих и од језика лукавог.

Éternel, délivre mon âme des lèvres menteuses, De la langue perfide!

3 Шта ће Ти дати и шта ће Ти принети језик лукави?

Quelle sera ta rétribution, Quel sera ton profit, langue perfide?

4 Он је као оштре стреле у јакога, као угљевље смреково.

— Les flèches aiguës du guerrier, Avec les charbons ardents du genêt! —

5 Тешко мени кад сам туђин код Месеха, живим код шатора кидарских.

Malheureux que je suis, de séjourner dans Mésec, De demeurer sous les tentes de Kédar!

6 Дуго је живела душа моја с онима који мрзе на мир.

Trop longtemps mon âme a demeuré Parmi ceux qui haïssent la paix.

7 Ја сам миран; али кад станем говорити у њих је рат.

Je veux la paix; mais, dès que j'ouvre la bouche, Ils veulent la guerre!