< Псалми 120 >
1 Ка Господу завиках у невољи својој, и услиши ме.
Cantique des degrés. Dans ma détresse, c’est à l’Éternel Que je crie, et il m’exauce.
2 Господе! Избави душу моју од уста лажљивих и од језика лукавог.
Éternel, délivre mon âme de la lèvre mensongère, De la langue trompeuse!
3 Шта ће Ти дати и шта ће Ти принети језик лукави?
Que te donne, que te rapporte Une langue trompeuse?
4 Он је као оштре стреле у јакога, као угљевље смреково.
Les traits aigus du guerrier, Avec les charbons ardents du genêt.
5 Тешко мени кад сам туђин код Месеха, живим код шатора кидарских.
Malheureux que je suis de séjourner à Méschec, D’habiter parmi les tentes de Kédar!
6 Дуго је живела душа моја с онима који мрзе на мир.
Assez longtemps mon âme a demeuré Auprès de ceux qui haïssent la paix.
7 Ја сам миран; али кад станем говорити у њих је рат.
Je suis pour la paix; mais dès que je parle, Ils sont pour la guerre.