Псалми 120

1 Ка Господу завиках у невољи својој, и услиши ме.

Cantique des degrés. À l’Éternel, en ma détresse, j’ai crié; et il m’a répondu.

2 Господе! Избави душу моју од уста лажљивих и од језика лукавог.

Éternel! délivre mon âme de la lèvre menteuse, de la langue qui trompe.

3 Шта ће Ти дати и шта ће Ти принети језик лукави?

Que te donnera-t-on, et que t’ajoutera-t-on, langue trompeuse? –

4 Он је као оштре стреле у јакога, као угљевље смреково.

Des flèches aiguës d’un homme puissant, et des charbons ardents de genêt.

5 Тешко мени кад сам туђин код Месеха, живим код шатора кидарских.

Malheur à moi de ce que je séjourne en Méshec, de ce que je demeure avec les tentes de Kédar; –

6 Дуго је живела душа моја с онима који мрзе на мир.

Que mon âme ait tant demeuré avec ceux qui haïssent la paix!

7 Ја сам миран; али кад станем говорити у њих је рат.

Je veux la paix; mais si j’en parle, ils sont, eux, pour la guerre.