< Псалми 120 >
1 Ка Господу завиках у невољи својој, и услиши ме.
Cantique des montées. Vers Yahweh, dans ma détresse, j'ai crié, et il m'a exaucé:
2 Господе! Избави душу моју од уста лажљивих и од језика лукавог.
« Yahweh délivre mon âme de la lèvre de mensonge, de la langue astucieuse! »
3 Шта ће Ти дати и шта ће Ти принети језик лукави?
Que te sera-t-il donné, quel sera ton profit, langue perfide?
4 Он је као оштре стреле у јакога, као угљевље смреково.
Les flèches aiguës du Tout-Puissant, avec les charbons ardents du genêt.
5 Тешко мени кад сам туђин код Месеха, живим код шатора кидарских.
Malheureux que je suis de séjourner dans Mések, d'habiter sous les tentes de Cédar!
6 Дуго је живела душа моја с онима који мрзе на мир.
Trop longtemps j'ai demeuré avec ceux qui haïssent la paix.
7 Ја сам миран; али кад станем говорити у њих је рат.
Je suis un homme de paix et, quand je leur parle, ils sont pour la guerre.