Псалми 120

1 Ка Господу завиках у невољи својој, и услиши ме.

١ تَرْنِيمَةُ ٱلْمَصَاعِدِ إِلَى ٱلرَّبِّ فِي ضِيْقِي صَرَخْتُ فَٱسْتَجَابَ لِي.

2 Господе! Избави душу моју од уста лажљивих и од језика лукавог.

٢ يَارَبُّ، نَجِّ نَفْسِي مِنْ شِفَاهِ ٱلْكَذِبِ، مِنْ لِسَانِ غِشٍّ.

3 Шта ће Ти дати и шта ће Ти принети језик лукави?

٣ مَاذَا يُعْطِيكَ وَمَاذَا يَزِيدُ لَكَ لِسَانُ ٱلْغِشِّ؟

4 Он је као оштре стреле у јакога, као угљевље смреково.

٤ سِهَامَ جَبَّارٍ مَسْنُونَةً مَعَ جَمْرِ ٱلرَّتَمِ.

5 Тешко мени кад сам туђин код Месеха, живим код шатора кидарских.

٥ وَيْلِي لِغُرْبَتِي فِي مَاشِكَ، لِسَكَنِي فِي خِيَامِ قِيدَارَ!

6 Дуго је живела душа моја с онима који мрзе на мир.

٦ طَالَ عَلَى نَفْسِي سَكَنُهَا مَعَ مُبْغِضِ ٱلسَّلَامِ.

7 Ја сам миран; али кад станем говорити у њих је рат.

٧ أَنَا سَلَامٌ، وَحِينَمَا أَتَكَلَّمُ فَهُمْ لِلْحَرْبِ.