< Псалми 12 >

1 Помагај, Господе; јер неста светих, јер је мало верних међу синовима човечијим
(Til sangmesteren. Efter den ottende. En salme af David.) HERRE, hjælp, thi de fromme er borte, svundet er Troskab blandt Menneskens Børn;
2 Лаж говоре један другом, уснама лажљивим говоре из срца дволичног.
de taler Løgn, den ene til den anden, med svigefulde Læber og tvedelt Hjerte.
3 Истребиће Господ сва уста лажљива, језик величави,
Hver svigefuld Læbe udrydde HERREN, den Tunge, der taler store Ord,
4 Људе, који говоре: Језиком смо јаки, уста су наша у нас, ко је господар над нама?
dem, som siger: "Vor Tunge gør os stærke, vore Læber er med os, hvo er vor Herre?"
5 Видећи страдање невољних и уздисање ништих, сад ћу устати, вели Господ, и избавити оног коме злобе
"For armes Nød og fattiges Suk vil jeg nu stå op", siger HERREN, "jeg frelser den, som man blæser ad."
6 Речи су Господње речи чисте, сребро у ватри очишћено од земље, седам пута претопљено.
HERRENs Ord er rene Ord, det pure, syvfold lutrede Sølv.
7 Ти ћеш нас, Господе, одбранити, и сачувати нас од рода овог довека.
HERRE, du vogter os, værner os evigt mod denne Slægt.
8 Безбожници иду наоколо; кад се они подижу, срамоте се синови човечији.
De gudløse færdes frit overalt, når Skarn ophøjes blandt Menneskens Børn.

< Псалми 12 >