Псалми 110

1 Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје за подножје ногама Твојим.

Давут язған күй: — Пәрвәрдигар мениң Рәббимгә: — «Мән сениң дүшмәнлириңни тәхтипәриң қилғичә, Оң йенимда олтарғин» — деди.

2 Скиптар силе даје ти Господ са Сиона: владај сред непријатеља својих.

Пәрвәрдигар қудритиңни көрситидиған шаһанә һасаңни Зиондин узитиду; Дүшмәнлириң арисида һөкүм сүргин!

3 У дан рата Твог народ је Твој готов у светој красоти. Као роса зори из утробе, таква је у Тебе младост Твоја.

Күчүңни көрситидиған күндә, Өз хәлқиң халис қурбанлиқ кәби пида болиду; Муқәддәс һәйвитиңдә, Шу яшлиқ дәвриңдикидәк, Саңа һазирму шәбнәмләр сәһәрниң балиятқусидин йеңи чиққандәк чүшиду;

4 Господ се заклео, и неће се покајати: ти си свештеник довека по реду Мелхиседековом.

Пәрвәрдигар шундақ қәсәм ичти, Һәм буниңдин янмайду: — «Сән әбәдил-әбәткичә Мәлкизәдәкниң типидики бир каһиндурсән».

5 Господ је теби с десне стране. Побиће у дан гнева свог цареве;

Оң тәрипиңдә болған Рәб ғәзивини көрсәткән күндә падишаларни уруп парә-парә қиливетиду;

6 Судиће народима, напуниће земљу трупова; сатрће главу на земљи широкој.

У әлләр арисида сотлайду; Җай-җайларни җәсәтләр билән толдуриду; Кәң зиминниң бешини яриду;

7 Из потока ће на путу пити, и зато ће подигнути главу.

У йолда ериқтин су ичиду; У шуңа кишиниң бешини йөлигүчи болиду.