Псалми 109

1 Боже, славо моја, немој ћутати,

Dios de mi alabanza, que mi oración sea respondida;

2 Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим.

Porque la boca del pecador está abierta contra mí en engaño; su lengua ha dicho cosas mentirosas contra mí.

3 Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта.

Las palabras de odio me han rodeado; ellos han hecho guerra contra mí sin causa.

4 За љубав моју устају на мене, а ја се молим.

Por mi amor me devuelven odio; pero me he entregado a la oración.

5 Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.

Me han puesto mal por bien; odio a cambio de mi amor.

6 Постави над њим старешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.

Pon un hombre malo sobre él; y que uno sea puesto a su mano derecha para decir mal de él.

7 Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех.

Cuando sea juzgado, que la decisión vaya contra él; y que su oración se convierta en pecado.

8 Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.

Deje que su vida sea corta; deja que otro tome su posición de autoridad.

9 Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.

Que sus hijos no tengan padre, y que su esposa sea viuda.

10 Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.

Dejen que sus hijos vaguen, mirando a los demás por su comida; que los alejen de la compañía de sus amigos.

11 Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.

Deje que su acreedor tome todos sus bienes; y dejar que otros obtengan el beneficio de su trabajo.

12 Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.

Que nadie tenga piedad de él ni que ayude a sus hijos cuando está muerto.

13 Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово.

Que se corte su semilla; en la generación venidera, deje que su nombre se quede sin memoria.

14 Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише.

Tenga el Señor en cuenta la maldad de sus padres; y que el pecado de su madre no tenga perdón.

15 Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;

Sean siempre delante de los ojos del Señor, para que su memoria sea borrada de la tierra.

16 Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт.

Porque no tuvo misericordia, sino que fue cruel con los afligidos y los menesterosos, diseñando la muerte de los quebrantados de corazón.

17 Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.

Como él tuvo placer en maldecir, así que venga sobre él; y como no tenía deleite en la bendición, que esté lejos de él.

18 Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.

Puso maldición como una túnica, y entró en su cuerpo como agua, y en sus huesos como aceite.

19 Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.

Que sea para él como una túnica que él se pone, que sea como una venda que lo rodea en todo momento.

20 Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.

Sea esta la recompensa dada a mis enemigos por el Señor, y a los que dicen mal de mi alma.

21 А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме.

Pero, oh Señor Dios, dame tu ayuda, a causa de tu nombre; llévame fuera de peligro, porque tu misericordia es buena.

22 Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.

porque soy pobre y necesitado, y mi corazón está herido en mí.

23 Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце.

Me he desvanecido como la sombra cuando declina; me forzaron a salir de mi lugar como una langosta!

24 Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.

Mis rodillas son débiles por falta de comida; no hay grasa en mis huesos.

25 Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом.

En cuanto a mí, se burlan de mí; sacudiendo la cabeza cuando me ven.

26 Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.

Dame ayuda, oh Señor mi Dios; en tu misericordia sé mi salvador;

27 Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио.

para que vean que es obra de tu mano; que tú, Señor, lo has hecho.

28 Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује.

Pueden dar maldiciones, pero tú das bendición; cuando suban contra mí, sean avergonzados; pero que tu siervo se alegre.

29 Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.

Mis enemigos se cubran de vergüenza, cubriéndose de confusión como un manto.

30 Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га,

Daré al Señor gran alabanza con mi boca; sí, le alabaré entre todas las personas.

31 Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову.

Porque él está siempre a la diestra de los pobres, para sacarlo de las manos de los que persiguen su alma.