Псалми 109
1 Боже, славо моја, немој ћутати,
Bože, slavo moja, nemoj muèati,
2 Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим.
Jer se usta bezbožnièka i usta lukava na me otvoriše; govore sa mnom jezikom lažljivijem.
3 Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта.
Rijeèima zlobnijem sa svijeh strana gone me, i oružaju se na me ni za što.
4 За љубав моју устају на мене, а ја се молим.
Za ljubav moju ustaju na mene, a ja se molim.
5 Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.
Vraæaju mi zlo za dobro, i mržnju za ljubav moju.
6 Постави над њим старешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.
Postavi nad njim starješinu bezbožnika, i protivnik neka mu stane s desne strane.
7 Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех.
Kad se stane suditi, neka izaðe kriv, i molitva njegova neka bude grijeh.
8 Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.
Neka budu dani njegovi kratki, i vlast njegovu neka dobije drugi.
9 Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.
Djeca njegova nek budu sirote, i žena njegova udovica.
10 Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.
Djeca njegova nek se potucaju i prose, i neka traže hljeba izvan svojih pustolina.
11 Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.
Neka mu uzme dužnik sve što ima, i neka razgrabe tuðini muku njegovu.
12 Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.
Nek se ne naðe niko ko bi ga ljubio, ni ko bi se smilovao na sirote njegove.
13 Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово.
Natražje njegovo nek se zatre, u drugom koljenu neka pogine ime njihovo.
14 Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише.
Bezakonje starijeh njegovijeh nek se spomene u Gospoda, i grijeh matere njegove nek se ne izbriše.
15 Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;
Neka budu svagda pred Gospodom, i on neka istrijebi spomen njihov na zemlji;
16 Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт.
Zato što se nije sjeæao èiniti milost, nego je gonio èovjeka ništega i ubogoga, i tužnome u srcu tražio smrt.
17 Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.
Ljubio je kletvu, neka ga i stigne; nije mario za blagoslov, neka i otide od njega.
18 Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.
Nek se obuèe u kletvu kao u haljinu, i ona nek uðe u njega kao voda, i kao ulje u kosti njegove.
19 Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.
Nek mu ona bude kao haljina, u koju se oblaèi, i kao pojas, kojim se svagda paše.
20 Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.
Taka plata nek bude od Gospoda onima koji me nenavide, i koji govore zlo na dušu moju.
21 А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме.
A meni, Gospode, Gospode, uèini što prilièi imenu tvojemu. Ti si dobar, milošæu svojom izbavi me.
22 Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.
Jer sam nevoljan i ništ, i srce je moje ranjeno u meni.
23 Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце.
Nestaje me kao sjena, kad se odmièe; tjeraju me kao skakavce.
24 Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.
Koljena moja iznemogoše od posta, i tijelo moje omrša.
25 Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом.
Postadoh potsmijeh njima; videæi me mašu glavom svojom.
26 Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.
Pomozi mi, Gospode, Bože moj, spasi me po milosti svojoj.
27 Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио.
Neka poznadu da je ovo tvoja ruka, i ti, Gospode, da si ovo uèinio.
28 Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује.
Oni kunu, a ti blagoslovi; ustaju, ali nek se postide, i sluga se tvoj obraduje.
29 Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.
Nek se protivnici moji obuku u sramotu, i kao haljinom nek se pokriju stidom svojim.
30 Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га,
Hvaliæu Gospoda veoma ustima svojima, i usred mnogih slaviæu ga,
31 Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову.
Jer stoji s desne strane ubogome, da bi ga spasao od onijeh koji osuðuju dušu njegovu.
