Псалми 109
1 Боже, славо моја, немој ћутати,
Au chef des chantres. De David. Psaume. Dieu, objet de mes louanges, ne garde pas le silence!
2 Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим.
Car la bouche du méchant, la bouche de la fourberie s’ouvrent contre moi; on me parle un langage mensonger.
3 Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта.
On m’enveloppe de propos haineux, on me fait la guerre sans motif.
4 За љубав моју устају на мене, а ја се молим.
En échange de mon amour, on me traite en ennemi, et moi je ne suis que prière.
5 Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.
On me rend le mal pour le bien, la haine est le prix de mon affection.
6 Постави над њим старешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.
Suscite un méchant contre lui, qu’un accusateur se dresse à sa droite!
7 Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех.
Quand il passe en jugement, qu’il s’en revienne condamné! Que sa prière lui soit imputée à péché!
8 Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.
Que ses jours soient peu nombreux, qu’un autre s’empare de son office!
9 Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.
Que ses enfants soient orphelins, que sa femme devienne veuve.
10 Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.
Que ses enfants errent de tous côtés pour mendier, qu’ils sollicitent, éloignés des ruines de leur demeure.
11 Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.
Que le créancier saisisse tout son avoir, que des étrangers mettent au pillage le fruit de son labeur.
12 Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.
Qu’il n’y ait personne pour lui tendre une main secourable, personne pour avoir compassion de ses orphelins.
13 Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово.
Que sa postérité soit condamnée à disparaître, qu’à la génération prochaine son nom soit éteint.
14 Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише.
Que l’iniquité de ses pères soit présente au souvenir de l’Eternel. Que jamais ne s’efface la faute de sa mère.
15 Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;
Que le Seigneur les ait toujours sous les yeux, et extirpe leur mémoire de la terre;
16 Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт.
parce qu’il n’a pas songé à pratiquer la charité, qu’il a persécuté un homme malheureux, déshérité, au cœur brisé pour amener sa perte.
17 Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.
Il a aimé la malédiction: elle est venue le frapper; il n’avait aucun goût pour la bénédiction: elle l’a fui.
18 Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.
Il a endossé la malédiction comme sa tunique; elle a pénétré en son sein comme de l’eau, comme de l’huile dans ses membres.
19 Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.
Qu’elle soit donc pour lui comme un vêtement dont il s’enveloppe, qu’elle l’entoure comme d’une perpétuelle ceinture.
20 Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.
Que tel soit, de par l’Eternel, le salaire de mes adversaires, de ceux qui débitent des méchancetés contre moi!
21 А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме.
Mais toi, Eternel, Seigneur, traite-moi comme l’exige l’honneur de ton nom, car précieuse est ta grâce: sauve-moi!
22 Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.
Je suis, en effet, pauvre et misérable, et mon cœur est déchiré en moi.
23 Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце.
Pareil à l’ombre qui s’allonge, je m’évanouis, je suis pourchassé comme par une nuée de sauterelles.
24 Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.
Mes genoux flageolent, épuisés par le jeûne; mon corps est amaigri, a perdu toute graisse.
25 Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом.
Et je suis devenu pour eux un objet d’opprobre, ils me regardent et hochent la tête.
26 Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.
Secours-moi, Eternel, mon Dieu, accorde-moi ton aide en raison de ta bonté.
27 Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио.
Qu’on sache que cela vient de ta main, que toi, ô Seigneur, tu as tout fait.
28 Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује.
Qu’ils maudissent, eux, toi, tu béniras; qu’ils se lèvent, ils seront couverts de honte, et ton serviteur sera dans la joie.
29 Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.
Que mes adversaires se revêtent d’ignominie, qu’ils soient enveloppés de leur honte comme d’un manteau.
30 Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га,
Ma bouche abondera en actions de grâce à l’Eternel; au milieu des foules, je proclamerai ses louanges.
31 Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову.
Car il se tient à la droite du malheureux, pour l’assister contre ceux qui condamnent sa personne.
