Псалми 109
1 Боже, славо моја, немој ћутати,
For the Chief Musician. A Psalm by David. God of my praise, don’t remain silent,
2 Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим.
for they have opened the mouth of the wicked and the mouth of deceit against me. They have spoken to me with a lying tongue.
3 Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта.
They have also surrounded me with words of hatred, and fought against me without a cause.
4 За љубав моју устају на мене, а ја се молим.
In return for my love, they are my adversaries; but I am in prayer.
5 Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.
They have rewarded me evil for good, and hatred for my love.
6 Постави над њим старешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.
Set a wicked man over him. Let an adversary stand at his right hand.
7 Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех.
When he is judged, let him come out guilty. Let his prayer be turned into sin.
8 Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.
Let his days be few. Let another take his office.
9 Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.
Let his children be fatherless, and his wife a widow.
10 Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.
Let his children be wandering beggars. Let them be sought from their ruins.
11 Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.
Let the creditor seize all that he has. Let strangers plunder the fruit of his labor.
12 Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.
Let there be no one to extend kindness to him, neither let there be anyone to have pity on his fatherless children.
13 Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово.
Let his posterity be cut off. In the generation following let their name be blotted out.
14 Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише.
Let the iniquity of his fathers be remembered by the LORD. Don’t let the sin of his mother be blotted out.
15 Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;
Let them be before the LORD continually, that he may cut off their memory from the earth;
16 Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт.
because he didn’t remember to show kindness, but persecuted the poor and needy man, the broken in heart, to kill them.
17 Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.
Yes, he loved cursing, and it came to him. He didn’t delight in blessing, and it was far from him.
18 Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.
He clothed himself also with cursing as with his garment. It came into his inward parts like water, like oil into his bones.
19 Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.
Let it be to him as the clothing with which he covers himself, for the belt that is always around him.
20 Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.
This is the reward of my adversaries from the LORD, of those who speak evil against my soul.
21 А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме.
But deal with me, GOD the Lord, for your name’s sake, because your loving kindness is good, deliver me;
22 Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.
for I am poor and needy. My heart is wounded within me.
23 Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце.
I fade away like an evening shadow. I am shaken off like a locust.
24 Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.
My knees are weak through fasting. My body is thin and lacks fat.
25 Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом.
I have also become a reproach to them. When they see me, they shake their head.
26 Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.
Help me, LORD, my God. Save me according to your loving kindness;
27 Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио.
that they may know that this is your hand; that you, LORD, have done it.
28 Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује.
They may curse, but you bless. When they arise, they will be shamed, but your servant shall rejoice.
29 Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.
Let my adversaries be clothed with dishonor. Let them cover themselves with their own shame as with a robe.
30 Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га,
I will give great thanks to the LORD with my mouth. Yes, I will praise him among the multitude.
31 Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову.
For he will stand at the right hand of the needy, to save him from those who judge his soul.
