< Псалми 109 >
1 Боже, славо моја, немој ћутати,
For the music director. A psalm of David. God, the one I praise, please don't remain silent,
2 Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим.
because wicked and deceitful people are attacking me, telling lies about me.
3 Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта.
They surround me with words of hate, fighting against me for no reason.
4 За љубав моју устају на мене, а ја се молим.
I love them, but they respond with hostility towards me, even while I'm praying for them!
5 Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.
They pay me back with evil instead of good, with hatred instead of love.
6 Постави над њим старешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.
“Appoint someone wicked over him. Have someone stand as an accuser against him.
7 Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех.
When he is judged and sentenced, may he be found guilty. Let his prayers be counted as sins.
8 Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.
May his life be short; let someone else take over his position.
9 Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.
May his children be left fatherless, and his wife become a widow.
10 Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.
May his children be homeless, wandering beggars, driven from their ruined houses.
11 Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.
May creditors seize all that he owns; may strangers take all that he worked for.
12 Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.
May no one be kind to him; may no one take pity on his fatherless children.
13 Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово.
May his descendants die; may his family name be wiped out in the next generation.
14 Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише.
May the Lord be reminded of the sins of his fathers; may his mother's sins not be blotted out.
15 Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;
May their sins be constantly before the Lord; may his name be totally forgotten by people.
16 Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт.
For he didn't think to be kind to others, instead he harassed and killed the poor, the needy, the brokenhearted.
17 Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.
He loved to put a curse on others—let it come back on him. He had no time for blessings—so may he never receive any.
18 Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.
He cursed as often as he got dressed. May his curses go into him like the water he drinks, like the olive oil he rubs on his skin that enters his bones.
19 Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.
May his curses stick to him like clothing, may they be pulled tight around him like a belt.”
20 Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.
May all this be the punishment of the Lord on my enemies, on those who speak evil of me.
21 А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме.
But treat me well, Lord God, because of your own reputation. Save me because you are faithful and good.
22 Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.
For I am poor and needy, and my heart is breaking.
23 Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце.
I am fading away like an evening shadow; I am like a locust that is shaken off.
24 Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.
I am so weak from lack of food that my legs give way; my body is just skin and bones.
25 Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом.
People ridicule me—they look at me and shake their heads!
26 Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.
Help me, Lord my God; save me because of your trustworthy love.
27 Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио.
May they recognize that this is what you are doing—that you are the one who saves me.
28 Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује.
When they curse me, you will bless me. When they attack me, you will defeat them. And I, your servant, will be happy.
29 Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.
May those who accuse me be clothed with disgrace; may they cover themselves with a cloak of shame.
30 Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га,
But I will keep on thanking the Lord, praising him to everyone around me.
31 Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову.
For he takes a stand to defend the needy, to save them from those who condemn them.