Псалми 109
1 Боже, славо моја, немој ћутати,
(Til Sangmesteren. Af David. En Salme.) Du min Lovsangs Gud, vær ej tavs!
2 Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим.
Thi en gudløs, svigefuld Mund har de åbnet imod mig, taler mig til med Løgntunge,
3 Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта.
med hadske Ord omringer de mig og strider imod mig uden Grund;
4 За љубав моју устају на мене, а ја се молим.
til Løn for min Kærlighed er de mig fjendske, skønt jeg er idel Bøn;
5 Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.
de gør mig ondt for godt, gengælder min Kærlighed med Had.
6 Постави над њим старешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.
Straf ham for hans Gudløshed, lad en Anklager stå ved hans højre,
7 Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех.
lad ham gå dømt fra Retten, hans Bøn blive regnet for Synd;
8 Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.
hans Livsdage blive kun få, hans Embede tage en anden;
9 Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.
hans Børn blive faderløse, hans Hustru vorde Enke;
10 Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.
hans Børn flakke om og tigge, drives bort fra et øde Hjem;
11 Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.
Ågerkarlen rage efter alt, hvad han har, og fremmede rane hans Gods;
12 Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.
ingen være langmodig imod ham, ingen ynke hans faderløse;
13 Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово.
hans Afkom gå til Grunde, hans Navn slettes ud i næste Slægt:
14 Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише.
lad hans Fædres Skyld ihukommes hos HERREN, lad ikke hans Moders Synd slettes ud,
15 Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;
altid være de, HERREN for Øje; hans Minde vorde udryddet af Jorden,
16 Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт.
fordi det ej faldt ham ind at vise sig god, men han forfulgte den arme og fattige og den, hvis Hjerte var knust til Døde;
17 Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.
han elsked Forbandelse, så lad den nå ham; Velsignelse yndede han ikke, den blive ham fjern!
18 Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.
Han tage Forbandelse på som en Klædning, den komme som Vand i hans Bug, som Olie ind i hans Ben;
19 Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.
den blive en Dragt, han tager på, et Bælte, han altid bærer!
20 Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.
Det være mine Modstanderes Løn fra HERREN, dem, der taler ondt mod min Sjæl.
21 А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме.
Men du, o HERRE, min Herre, gør med mig efter din Godhed og Nåde, frels mig for dit Navns Skyld!
22 Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.
Thi jeg er arm og fattig, mit Hjerte vånder sig i mig;
23 Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце.
som Skyggen, der hælder, svinder jeg bort, som Græshopper rystes jeg ud;
24 Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.
af Faste vakler mine Knæ, mit Kød skrumper ind uden Salve;
25 Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом.
til Spot for dem er jeg blevet, de ryster på Hovedet, når de
26 Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.
Hjælp mig, HERRE min Gud, frels mig efter din Miskundhed,
27 Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио.
så de sander, det var din Hånd, dig, HERRE, som gjorde det!
28 Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује.
Lad dem forbande, du vil velsigne, mine uvenner vorde til Skamme, din Tjener glæde sig;
29 Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.
lad mine Fjender klædes i Skændsel, iføres Skam som en Kappe!
30 Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га,
Med min Mund vil jeg højlig takke HERREN, prise ham midt i Mængden;
31 Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову.
thi han står ved den fattiges højre at fri ham fra dem, der dømmer hans Sjæl.
