Псалми 108
1 Готово је срце моје, Боже; певаћу и хвалићу заједно са славом својом.
Ein Gesang, ein Lied, von David. Aus Herzensgrund, o Gott, will ich jetzt singen und frohlocken
2 Прени се псалтире и гусле, устаћу рано.
Erwache, du mein Stolz! Erwache, Harfe du und Zither! Ich singe wach das Morgenrot.
3 Славићу Тебе, Господе, по народима, појаћу Теби по племенима.
Ich preise, Herr, Dich bei den Völkern, und ich besinge Dich bei den Nationen,
4 Јер је сврх небеса милост Твоја и до облака истина Твоја.
daß Deine Huld bis an den Himmel reicht, bis zu den Wolken Deine Treue.
5 Узвиси се више небеса, Боже, и по свој земљи нека буде слава Твоја!
Erheb Dich, Gott, soweit der Himmel, und Deinen Ruhm, soweit die Erde reicht!
6 Да би се избавили мили Твоји, помози десницом својом, и услиши ме.
Daß Deine Lieblinge gerettet werden, mit Deiner Rechten hilf dazu! Erhöre uns! -
7 Бог рече у светињи својој: "Веселићу се, разделићу Сихем, и долину Сокот размерићу.
Gott hat in seinem Heiligtum gesprochen: "Ich soll im Siegesjubel Sichem jetzt verteilen, das Sukkot-Tal vermessen.
8 Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крепост главе моје, Јуда скиптар мој.
Mein würde Gilead, Manasse mein, und meine Hauptwehr Ephraim und Juda wär mein Herrscherstab.
9 Моав је чаша из које се умивам, Едому ћу пружити обућу своју; над земљом филистејском попеваћу."
Ich zwänge Moab auch, das Waschbecken, und Edom, mir die Schuhe herzurichten, und über Philistäa triumphierte ich." -
10 Ко ће ме одвести у тврди град? Ко ће ме отпратити до Едома?
Wer bringt mich aber jetzt zur festen Stadt? Wer führt mich jetzt nach Edom hin? -
11 Зар нећеш Ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војскама нашим?
Bist Du's nicht, Gott, der uns verstößt, der nicht mit unsren Scharen auszieht, Gott?
12 Дај нам помоћ у тескоби, одбрана је човечија узалуд.
Verschaffe Rettung uns aus dieser Not! Denn Menschenhilfe trügt.
13 Богом смо јаки; Он гази непријатеље наше.
Mit Gott verrichten wir dann Heldentaten; er nur kann unsere Feinde niedertreten.
