Псалми 108

1 Готово је срце моје, Боже; певаћу и хвалићу заједно са славом својом.

Een lied; een psalm van David. Mijn hart is gerust, o mijn God; Ik wil zingen en spelen:

2 Прени се псалтире и гусле, устаћу рано.

Word wakker, mijn lofzang; harp en citer ontwaak; Ik wil het morgenrood wekken!

3 Славићу Тебе, Господе, по народима, појаћу Теби по племенима.

Ik wil U loven onder de volken, o Jahweh, U verheerlijken onder de naties;

4 Јер је сврх небеса милост Твоја и до облака истина Твоја.

Want uw goedheid reikt tot de hemel, En tot de wolken uw trouw.

5 Узвиси се више небеса, Боже, и по свој земљи нека буде слава Твоја!

Verhef U boven de hemelen, o God; Uw glorie vervulle de aarde!

6 Да би се избавили мили Твоји, помози десницом својом, и услиши ме.

Wil uw geliefden dan redden, Strek uw rechterhand uit, en verhoor ons!

7 Бог рече у светињи својој: "Веселићу се, разделићу Сихем, и долину Сокот размерићу.

Bij zijn heiligheid heeft God het beloofd: Juichend zal ik Sikem verdelen, En het dal van Soekkot meten;

8 Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крепост главе моје, Јуда скиптар мој.

Mij behoort Gilad, van mij is Manasse. Efraïm is de helm van mijn hoofd, Juda mijn schepter,

9 Моав је чаша из које се умивам, Едому ћу пружити обућу своју; над земљом филистејском попеваћу."

Moab is mijn voetenbekken; Op Edom werp ik mijn schoeisel, Over Filistea hef ik mijn zegekreet aan.

10 Ко ће ме одвести у тврди град? Ко ће ме отпратити до Едома?

Maar wie brengt mij nu binnen de vesting, Wie zal mij naar Edom geleiden;

11 Зар нећеш Ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војскама нашим?

Moet Gij het niet zijn, die ons hebt verstoten, o God, En niet langer met onze heirscharen optrekt, o God?

12 Дај нам помоћ у тескоби, одбрана је човечија узалуд.

Ach, help ons dan tegen den vijand, Want hulp van mensen is ijdel.

13 Богом смо јаки; Он гази непријатеље наше.

Maar met God zijn wij sterk; Hij zal onze verdrukkers vertrappen!