Псалми 108

1 Готово је срце моје, Боже; певаћу и хвалићу заједно са славом својом.

En Sang. En Salme af David.

2 Прени се псалтире и гусле, устаћу рано.

Mit Hjerte er trøstigt, Gud, mit Hjerte er trøstigt; jeg vil synge og lovprise dig, vaagn op, min Ære!

3 Славићу Тебе, Господе, по народима, појаћу Теби по племенима.

Harpe og Citer, vaagn op, jeg vil vække Morgenrøden.

4 Јер је сврх небеса милост Твоја и до облака истина Твоја.

Jeg vil takke dig, HERRE, blandt Folkeslag, lovprise dig blandt Folkefærd;

5 Узвиси се више небеса, Боже, и по свој земљи нека буде слава Твоја!

thi din Miskundhed naar til Himlen, din Sandhed til Skyerne.

6 Да би се избавили мили Твоји, помози десницом својом, и услиши ме.

Løft dig, o Gud, over Himlen, din Herlighed være over al Jorden!

7 Бог рече у светињи својој: "Веселићу се, разделићу Сихем, и долину Сокот размерићу.

Til Frelse for dine elskede hjælp med din højre, bønhør os!

8 Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крепост главе моје, Јуда скиптар мој.

Gud talede i sin Helligdom: »Jeg vil udskifte Sikem med Jubel, udmaale Sukkots Dal;

9 Моав је чаша из које се умивам, Едому ћу пружити обућу своју; над земљом филистејском попеваћу."

mit er Gilead, mit er Manasse, Efraim er mit Hoveds Værn, Juda min Herskerstav,

10 Ко ће ме одвести у тврди град? Ко ће ме отпратити до Едома?

Moab min Vaskeskaal, paa Edom kaster jeg min Sko, over Filisterland jubler jeg.«

11 Зар нећеш Ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војскама нашим?

Hvo bringer mig til den befæstede By, hvo leder mig hen til Edom?

12 Дај нам помоћ у тескоби, одбрана је човечија узалуд.

Har du ikke, Gud, stødt os fra dig? Du ledsager ej vore Hære.

13 Богом смо јаки; Он гази непријатеље наше.

Giv os dog Hjælp mod Fjenden! Blændværk er Menneskers Støtte. Med Gud skal vi øve vældige Ting, vore Fjender træder han ned!