Псалми 107
1 Хвалите Господа, јер је добар; јер је довека милост Његова.
Аһ, Пәрвәрдигарға тәшәккүр ейтиңлар! Чүнки У меһривандур, әбәдийдур Униң меһир-муһәббити!
2 Тако нека кажу које је избавио Господ, које је избавио из руке непријатељеве,
Пәрвәрдигар яв қолидин қутқузғанлар, У һәмҗәмәт болуп қутқузған хәлқи буни давамлиқ баян қилсун —
3 Скупио их из земаља, од истока и запада, од севера и мора.
Йәни У шәриқ билән ғәриптин, шимал билән җәнуптин, Һәр қайси жутлардин жиғивелинғанлар буни ейтсун!
4 Луташе по пустињи где се не живи, пута граду насељеном не находише;
Улар чөл-баяванни кезип пинһан йолда адашти, Адәм маканлашқан һеч бир шәһәрни тапалмастин.
5 Беху гладни и жедни, и душа њихова изнемагаше у њима;
Ач һәмдә уссуз болуп, Җени чиқай дәп қалди.
6 Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове.
Андин Пәрвәрдигарға пәряд қилди, У уларни мушәққәтлиридин азат қилди.
7 И изведе их на прав пут, који иде у град насељени.
Маканлашқидәк шәһәргә йәткичә, У уларни түз йолда башлиди.
8 Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
Улар Пәрвәрдигарға тәшәккүр ейтсун! Униң өзгәрмәс муһәббити үчүн, Инсан балилириға көрсәткән мөҗизилири үчүн!
9 Јер сити душу ташту, и душу гладну пуни добра.
Чүнки У чаңқиған көңүлни қандурди, Ач қалған җанни есил немәтләр билән толдурди.
10 Седеше у тами и у сену смртном, оковани у тугу и у гвожђе;
Зүлмәттә, өлүм көләңгисидә яшиғанлар, Төмүр кишән селинип, азап чәккәнләрни болса,
11 Јер не слушаше речи Божијих, и не марише за вољу Вишњег.
(Чүнки улар Тәңриниң әмирлиригә қаршилиқ қилди, Һәммидин Алий Болғучиниң несиһәтини кәмситти)
12 Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не беше кога да помогне.
— У уларни җапа-мушәққәт тартқузуп кәмтәр қилди, Улар путлишип жиқилди, уларға ярдәмгә бирисиму йоқ еди.
13 Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове;
Андин Пәрвәрдигарға йелинип пәряд қилди, У уларни мушәққәтлиридин азат қилди.
14 Изведе их из таме и сена смртног, и раскиде окове њихове.
Уларни зулмәт һәм өлүм сайисидин чиқирип, Уларниң зәнҗир-асарәтлирини сундуруп ташлиди.
15 Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
Улар Пәрвәрдигарға тәшәккүр ейтсун! Униң өзгәрмәс муһәббити үчүн, Инсан балилириға көрсәткән мөҗизилири үчүн!
16 Јер разби врата бронзана, и преворнице гвоздене сломи.
Мана У мис дәрвазиларни парә-парә қилип, Төмүр тақақларни кесип ташлиди.
17 Безумници страдаше за неваљале путеве своје, и за неправде своје.
Һамақәтләр өз итаәтсизлик йоллиридин, Қәбиһликлиридин азапларға учрайду;
18 Свако се јело гадило души њиховој, и дођоше до врата смртних.
Көңлидә һәр хил озуқ-түлүктин бизар болуп, Өлүм дәрвазилириға йеқинлишиду.
19 Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове.
Андин Пәрвәрдигарға йелинип пәряд қилиду, У уларни мушәққәтлиридин азат қилиду.
20 Посла реч своју и исцели их, и избави их из гроба њиховог.
У сөз-каламини әвәтип, уларни сақайтиду, Уларни заваллиқлиридин қутқузиду.
21 Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
Улар Пәрвәрдигарға тәшәккүр ейтсун! Униң өзгәрмәс муһәббити үчүн, Адәм балилириға көрсәткән мөҗизилири үчүн!
22 И нека принесу жртву за хвалу, и казују дела Његова у песмама!
Қурбанлиқ сүпитидә тәшәккүрләр ейтсун, Униң қилғанлирини тәнтәнилик нахшилар билән баян қилсун!
23 Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама,
Кемиләрдә деңизға чүшүп қатниғучилар, Улуқ суларда тирикчилик қилғучилар,
24 Они су видели дела Господња, и чудеса Његова у дубини.
Булар Пәрвәрдигарниң ишлириға гувачидур, Чоңқур океанда көрсәткән карамәтләрни көргүчидур.
25 Каже, и диже се силан ветар, и устају вали на њему,
Чүнки У бир сөз биләнла шиддәтлик шамални чиқирип, Долқунлирини өркәшлитиду;
26 Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива;
Кемичиләр асман-пәләк өрләйду, Суларниң тәһтилиригә чүшиду, Дәһшәттин уларниң җени ерип кетиду.
27 Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје.
Улар мәс адәмдәк әләң-сәләң ирғаңлайду, Һәр қандақ әқил-чариси түгәйду;
28 Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.
Андин Пәрвәрдигарға йелинип пәряд қилиду, У уларни мушәққәтлиридин азат қилиду.
29 Он обраћа ветар у тишину, и вали њихови умукну.
У боранни тиничлитиду, Су долқунлириму җим болиду.
30 Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе.
Шуниң билән улар течлиғидин шатлиниду; У уларни тәшна болған арамгаһиға йетәкләп бариду.
31 Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
Улар Пәрвәрдигарға тәшәккүр ейтсун! Униң өзгәрмәс муһәббити үчүн, Инсан балилириға көрсәткән мөҗизилири үчүн!
32 Нека Га узвишују на сабору народном, на скупштини старешинској славе Га!
Улар хәлиқниң җамаитидиму Уни улуқлисун, Ақсақаллар мәҗлисидә Уни мәдһийилисун.
33 Он претвара реке у пустињу, и изворе водене у сухоту,
У дәрияларни чөлгә, Булақларни қақаслиққа айландуриду.
34 Родну земљу у слану пустару за неваљалство оних који живе на њој.
Аһалисиниң яманлиғи түпәйлидин, Һосуллуқ йәрни шорлуқ қилиду.
35 Он претвара пустињу у језера, и суву земљу у изворе водене,
У йәнә чөл-баяванни көлгә, Чаңқақ йәрни булақларға айландуриду;
36 И насељава онамо гладне. Они зидају градове за живљење;
Ачларни шу йәргә җайлаштуруп, Улар олтирақлашқан бир шәһәрни бәрпа қилиду;
37 Сеју поља, саде винограде и сабирају летину.
Улар етизларни һайдап-терип, үзүмзарларни бәрпа қилиду; Булар һосул-мәһсулатни мол бериду.
38 Благосиља их и множе се јако, и стоке им не умањује.
У уларға бәрикәт бериду, Шуниң билән уларниң сани хеләла ешип бариду, У уларниң мал-варанлирини һеч азайтмайду.
39 Пре их беше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше.
Улар йәнә җәбир-зулум, бала-қаза һәм дәрд-әләмгә йолуғуп, Сани азийип, пүкүлиду.
40 Он сипа срамоту на кнезове, и оставља их да лутају по пустињи где нема путева.
У есилзадиләр үстигә кәмситишлирини төкиду, Йолсиз дәшт-сәһрада уларни сәргәрдан қилиду;
41 Он извлачи убогога из невоље, и племена множи као стадо.
Лекин мискин адәмни җәбир-зулумдин жуқури көтирип сақлайду, Униң аилә-тавабатини қой падисидәк көп қилиду.
42 Добри виде и радују се, а свако неваљалство затискује уста своја.
Буни көңли дуруслар көрүп шатлиниду; Пасиқларниң ағзи етилиду.
43 Ко је мудар, нека запамти ово, и нека познају милости Господње.
Кимки дана болса, буларни байқисун, Пәрвәрдигарниң меһри-шәпқәтлирини чүшәнсун!
