Псалми 107
1 Хвалите Господа, јер је добар; јер је довека милост Његова.
“BOOK V.” O give thanks to the LORD, for he is good; For his mercy endureth for ever!
2 Тако нека кажу које је избавио Господ, које је избавио из руке непријатељеве,
Let the redeemed of the LORD say it, Whom he hath redeemed from the hand of the enemy;
3 Скупио их из земаља, од истока и запада, од севера и мора.
Whom he hath gathered from the lands, From the east, the west, the north, and the south.
4 Луташе по пустињи где се не живи, пута граду насељеном не находише;
They were wandering in the wilderness, in a desert, They found no way to a city to dwell in.
5 Беху гладни и жедни, и душа њихова изнемагаше у њима;
They were hungry and thirsty, And their souls fainted within them.
6 Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове.
Then they cried to the LORD in their trouble, And he delivered them out of their distress.
7 И изведе их на прав пут, који иде у град насељени.
He led them in a straight way, Till they came to a city where they might dwell.
8 Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
O let them praise the LORD for his goodness, For his wonderful works to the children of men!
9 Јер сити душу ташту, и душу гладну пуни добра.
For he satisfieth the thirsty, And the hungry he filleth with good.
10 Седеше у тами и у сену смртном, оковани у тугу и у гвожђе;
They dwelt in darkness and the shadow of death, Being bound in affliction and iron;
11 Јер не слушаше речи Божијих, и не марише за вољу Вишњег.
Because they disobeyed the commands of God, And contemned the will of the Most High;
12 Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не беше кога да помогне.
Their hearts he brought down by hardship; They fell down, and there was none to help.
13 Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове;
But they cried to the LORD in their trouble, And he saved them out of their distresses;
14 Изведе их из таме и сена смртног, и раскиде окове њихове.
He brought them out of darkness and the shadow of death, And brake their bands asunder.
15 Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
O let them praise the LORD for his goodness, For his wonderful works to the children of men!
16 Јер разби врата бронзана, и преворнице гвоздене сломи.
For he hath broken the gates of brass, And cut the bars of iron asunder.
17 Безумници страдаше за неваљале путеве своје, и за неправде своје.
The foolish, because of their transgressions, And because of their iniquities, were afflicted;
18 Свако се јело гадило души њиховој, и дођоше до врата смртних.
They abhorred all kinds of food; They were near to the gates of death.
19 Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове.
Then they cried to the LORD in their trouble, And he delivered them out of their distresses;
20 Посла реч своју и исцели их, и избави их из гроба њиховог.
He sent his word, and healed them, And saved them from their destruction.
21 Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
O let them praise the LORD for his goodness, For his wonderful works to the children of men!
22 И нека принесу жртву за хвалу, и казују дела Његова у песмама!
Let them offer the sacrifices of thanksgiving, And declare his works with joy!
23 Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама,
They who go down to the sea in ships, And do business in great waters,
24 Они су видели дела Господња, и чудеса Његова у дубини.
These see the works of the LORD, And his wonders in the deep.
25 Каже, и диже се силан ветар, и устају вали на њему,
He commandeth, and raiseth the stormy wind, Which lifteth high the waves.
26 Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива;
They mount up to the heavens, They sink down to the depths, Their soul melteth with distress;
27 Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје.
They reel and stagger like a drunken man, And all their skill is vain.
28 Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.
Then they cry to the LORD in their trouble, And he saveth them out of their distresses;
29 Он обраћа ветар у тишину, и вали њихови умукну.
He turneth the storm into a calm, And the waves are hushed;
30 Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе.
Then they rejoice that they are still, And he bringeth them to their desired haven.
31 Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
O let them praise the LORD for his goodness. For his wonderful works to the children of men!
32 Нека Га узвишују на сабору народном, на скупштини старешинској славе Га!
Let them extol him in the congregation of the people, And praise him in the assembly of the elders!
33 Он претвара реке у пустињу, и изворе водене у сухоту,
He turneth rivers into a desert, And springs of water into dry ground;
34 Родну земљу у слану пустару за неваљалство оних који живе на њој.
A fruitful land into barrenness, For the wickedness of them that dwell therein.
35 Он претвара пустињу у језера, и суву земљу у изворе водене,
He turneth the desert into a lake of water, And dry ground into springs of water;
36 И насељава онамо гладне. Они зидају градове за живљење;
And there he causeth the hungry to dwell, And they build a city for a dwelling-place,
37 Сеју поља, саде винограде и сабирају летину.
And sow fields and plant vineyards, Which yield a fruitful increase.
38 Благосиља их и множе се јако, и стоке им не умањује.
He blesseth them, so that they multiply greatly, And suffereth not their cattle to decrease.
39 Пре их беше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше.
When they are diminished and brought low By oppression, affliction, and sorrow,
40 Он сипа срамоту на кнезове, и оставља их да лутају по пустињи где нема путева.
He poureth contempt upon princes, And causeth them to wander in a pathless wilderness;
41 Он извлачи убогога из невоље, и племена множи као стадо.
But he raiseth the poor from their affliction, And increaseth their families like a flock.
42 Добри виде и радују се, а свако неваљалство затискује уста своја.
The righteous see it and rejoice, And all iniquity shutteth her mouth.
43 Ко је мудар, нека запамти ово, и нека познају милости Господње.
Whoso is wise, let him observe this, And have regard to the loving-kindness of the LORD!
