Псалми 107
1 Хвалите Господа, јер је добар; јер је довека милост Његова.
O give thanks unto Jehovah; for he is good; For his lovingkindness [endureth] for ever.
2 Тако нека кажу које је избавио Господ, које је избавио из руке непријатељеве,
Let the redeemed of Jehovah say [so], Whom he hath redeemed from the hand of the adversary,
3 Скупио их из земаља, од истока и запада, од севера и мора.
And gathered out of the lands, From the east and from the west, From the north and from the south.
4 Луташе по пустињи где се не живи, пута граду насељеном не находише;
They wandered in the wilderness in a desert way; They found no city of habitation.
5 Беху гладни и жедни, и душа њихова изнемагаше у њима;
Hungry and thirsty, Their soul fainted in them.
6 Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове.
Then they cried unto Jehovah in their trouble, And he delivered them out of their distresses,
7 И изведе их на прав пут, који иде у град насељени.
He led them also by a straight way, That they might go to a city of habitation.
8 Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
Oh that men would praise Jehovah for his lovingkindness, And for his wonderful works to the children of men!
9 Јер сити душу ташту, и душу гладну пуни добра.
For he satisfieth the longing soul, And the hungry soul he filleth with good.
10 Седеше у тами и у сену смртном, оковани у тугу и у гвожђе;
Such as sat in darkness and in the shadow of death, Being bound in affliction and iron,
11 Јер не слушаше речи Божијих, и не марише за вољу Вишњег.
Because they rebelled against the words of God, And contemned the counsel of the Most High:
12 Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не беше кога да помогне.
Therefore he brought down their heart with labor; They fell down, and there was none to help.
13 Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове;
Then they cried unto Jehovah in their trouble, And he saved them out of their distresses.
14 Изведе их из таме и сена смртног, и раскиде окове њихове.
He brought them out of darkness and the shadow of death, And brake their bonds in sunder.
15 Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
Oh that men would praise Jehovah for his lovingkindness, And for his wonderful works to the children of men!
16 Јер разби врата бронзана, и преворнице гвоздене сломи.
For he hath broken the gates of brass, And cut the bars of iron in sunder.
17 Безумници страдаше за неваљале путеве своје, и за неправде своје.
Fools because of their transgression, And because of their iniquities, are afflicted.
18 Свако се јело гадило души њиховој, и дођоше до врата смртних.
Their soul abhorreth all manner of food; And they draw near unto the gates of death.
19 Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове.
Then they cry unto Jehovah in their trouble, And he saveth them out of their distresses.
20 Посла реч своју и исцели их, и избави их из гроба њиховог.
He sendeth his word, and healeth them, And delivereth [them] from their destructions.
21 Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
Oh that men would praise Jehovah for his lovingkindness, And for his wonderful works to the children of men!
22 И нека принесу жртву за хвалу, и казују дела Његова у песмама!
And let them offer the sacrifices of thanksgiving, And declare his works with singing.
23 Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама,
They that go down to the sea in ships, That do business in great waters;
24 Они су видели дела Господња, и чудеса Његова у дубини.
These see the works of Jehovah, And his wonders in the deep.
25 Каже, и диже се силан ветар, и устају вали на њему,
For he commandeth, and raiseth the stormy wind, Which lifteth up the waves thereof.
26 Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива;
They mount up to the heavens, they go down again to the depths: Their soul melteth away because of trouble.
27 Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје.
They reel to and fro, and stagger like a drunken man, And are at their wits’ end.
28 Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.
Then they cry unto Jehovah in their trouble, And he bringeth them out of their distresses.
29 Он обраћа ветар у тишину, и вали њихови умукну.
He maketh the storm a calm, So that the waves thereof are still.
30 Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе.
Then are they glad because they are quiet; So he bringeth them unto their desired haven.
31 Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
Oh that men would praise Jehovah for his lovingkindness, And for his wonderful works to the children of men!
32 Нека Га узвишују на сабору народном, на скупштини старешинској славе Га!
Let them exalt him also in the assembly of the people, And praise him in the seat of the elders.
33 Он претвара реке у пустињу, и изворе водене у сухоту,
He turneth rivers into a wilderness, And watersprings into a thirsty ground;
34 Родну земљу у слану пустару за неваљалство оних који живе на њој.
A fruitful land into a salt desert, For the wickedness of them that dwell therein.
35 Он претвара пустињу у језера, и суву земљу у изворе водене,
He turneth a wilderness into a pool of water, And a dry land into watersprings.
36 И насељава онамо гладне. Они зидају градове за живљење;
And there he maketh the hungry to dwell, That they may prepare a city of habitation,
37 Сеју поља, саде винограде и сабирају летину.
And sow fields, and plant vineyards, And get them fruits of increase.
38 Благосиља их и множе се јако, и стоке им не умањује.
He blesseth them also, so that they are multiplied greatly; And he suffereth not their cattle to decrease.
39 Пре их беше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше.
Again, they are diminished and bowed down Through oppression, trouble, and sorrow.
40 Он сипа срамоту на кнезове, и оставља их да лутају по пустињи где нема путева.
He poureth contempt upon princes, And causeth them to wander in the waste, where there is no way.
41 Он извлачи убогога из невоље, и племена множи као стадо.
Yet setteth he the needy on high from affliction, And maketh [him] families like a flock.
42 Добри виде и радују се, а свако неваљалство затискује уста своја.
The upright shall see it, and be glad; And all iniquity shall stop her mouth.
43 Ко је мудар, нека запамти ово, и нека познају милости Господње.
Whoso is wise will give heed to these things; And they will consider the lovingkindnesses of Jehovah.
