Псалми 106
1 Хвалите Господа, јер је добар, јер је довека милост Његова.
Halleluja! Lov Herren, thi han er god, thi hans miskundhed varer evindelig!
2 Ко ће исказати силу Господњу? Испричати сву славу Његову?
Hvo kan opregne Herrens vældige gerninger, finde ord til at kundgøre al hans pris?
3 Благо онима који држе истину и творе право свагда!
Salige de, der holder på ret, som altid øver retfærdighed!
4 Опомени ме се, Господе, по својој милости к народу свом; походи ме помоћу својом,
Husk os, Herre, når dit folk finder nåde, lad os få godt af din frelse,
5 Да бих видео у добру изабране Твоје, веселио се у весељу народа Твог, хвалио се заједно с наследством Твојим.
at vi må se dine udvalgtes lykke, glæde os ved dit folks glæde og med din arvelod prise vor lykke!
6 Згрешисмо с оцима својим, постасмо кривци, безаконици.
Vi syndede som vore Fædre, handlede ilde og gudløst.
7 Оци наши у Мисиру не разумеше чудеса Твојих, не опомињаше се великих милости Твојих, и викаше крај мора, крај Црвеног Мора.
Vore Fædre i Ægypten ænsede ej dine Undere, kom ikke din store Miskundhed i Hu, stod den Højeste imod ved det røde Hav.
8 Али им Он поможе имена свог ради, да би показао силу своју.
Dog frelste han dem for sit Navns Skyld, for at gøre sin Vælde kendt;
9 Запрети Црвеном Мору, и пресахну; и преведе их преко бездане као преко пустиње;
han trued det røde Hav, og det tørrede ud, han førte dem gennem Dybet som gennem en Ørk;
10 И сачува их од руке ненавидникове, и избави их из руке непријатељеве.
han fried dem af deres Avindsmænds Hånd og udløste dem fra Fjendens Hånd;
11 Покри вода непријатеље њихове, ниједан од њих не оста.
Vandet skjulte dem, som trængte dem, ikke een blev tilbage af dem;
12 Тада вероваше речима Његовим, и певаше Му хвалу.
da troede de på hans Ord og kvad en Sang til hans Pris.
13 Али брзо заборавише дела Његова, и не почекаше воље Његове.
Men de glemte snart hans Gerninger, biede ej på hans Råd;
14 Полакомише се у пустињи, и стадоше кушати Бога у земљи где се не живи.
de grebes af Attrå i Ørkenen, i Ødemarken fristed de Gud;
15 Он испуни молбу њихову, али посла погибао на душу њихову.
så gav han dem det, de kræved og sendte dem Lede i Sjælen.
16 Позавидеше Мојсију и Арону, ког беше Господ осветио.
De bar Avind mod Moses i Lejren, mod Aron, HERRENs hellige;
17 Раседе се земља, и прождре Датана и затрпа чету Авиронову.
Jorden åbned sig, slugte Datan, lukked sig over Abirams Flok;
18 И спали огањ чету њихову, и пламен сажеже безбожнике.
Ilden rasede i deres Flok, Luen brændte de gudløse op.
19 Начинише теле код Хорива, и клањаху се кипу.
De lavede en Kalv ved Horeb og tilbad det støbte Billed;
20 Мењаху славу своју на прилику вола, који једе траву.
de byttede deres Herlighed bort for et Billed af en Okse, hvis Føde er Græs;
21 Заборавише Бога, Спаситеља свог, који је учинио велика дела у Мисиру,
de glemte Gud, deres Frelser, som øvede store Ting i Ægypten,
22 Дивна у земљи Хамовој, страшна на Црвеном Мору.
Undere i Kamiternes Land, frygtelige Ting ved det røde Hav.
23 И хтеде их истребити, да Мојсије изабраник Његов не стаде као у раселини пред Њим, и не одврати јарост Његову да их не истреби.
Da tænkte han på at udrydde dem, men Moses, hans udvalgte Mand, stilled sig i Gabet for hans Åsyn for at hindre, at hans Vrede lagde øde.
24 После не марише за земљу жељену, не вероваше речи Његовој.
De vraged det yndige Land og troede ikke hans Ord,
25 Побунише се у шаторима својим, не слушаше глас Господњи.
men knurrede i deres Telte og hørte ikke på HERREN;
26 И Он подиже руку своју на њих, да их побије у пустињи,
da løfted han Hånden og svor at lade dem falde i Ørkenen,
27 Да побије племе њихово међу народима, и расеје их по земљама.
splitte deres Sæd blandt Folkene, sprede dem rundt i Landene.
28 И присташе за Велфегором, и једоше принесено на жртву мртвима.
De holdt til med Ba'al-Peor og åd af de dødes Ofre;
29 И расрдише Бога делима својим, и удари у њих погибао.
de krænked ham med deres Gerninger, og Plage brød løs iblandt dem.
30 И устаде Финес, и умилостиви, и престаде погибао.
Da stod Pinehas frem og holdt Dom, og Plagen blev bragt til at standse,
31 И то му се прими у правду, од колена до колена довека.
og det regnedes ham til Retfærdighed fra Slægt til Slægt, evindelig.
32 И разгневише Бога на води Мериви, и Мојсије пострада њих ради;
De vakte hans Vrede ved Meribas Vand, og for deres Skyld gik det Moses ilde;
33 Јер дотужише духу његовом, и погреши устима својим.
thi de stod hans Ånd imod, og han talte uoverlagte Ord.
34 Не истребише народе, за које им је Господ рекао;
De udryddede ikke de Folk, som HERREN havde sagt, de skulde,
35 Него се помешаше с незнабошцима, и научише дела њихова.
med Hedninger blandede de sig og gjorde deres Gerninger efter;
36 Стадоше служити идолима њиховим, и они им бише замка.
deres Gudebilleder dyrkede de, og disse blev dem en Snare;
37 Синове своје и кћери своје приносише на жртву ђаволима.
til Dæmonerne ofrede de, og det både Sønner og Døtre;
38 Проливаше крв праву; крв синова својих и кћери својих, које приношаху на жртву идолима хананским, и оскврни се земља крвним делима.
de udgød uskyldigt Blod, deres Sønners og Døtres Blod, som de ofred til Kana'ans Guder, og Landet blev smittet ved Blod;
39 Оскврнише себе делима својим, и чинише прељубу поступањем својим.
de blev urene ved deres Gerninger, bolede ved deres idrætter.
40 И плану гнев Господњи на народ Његов, и омрзну Му део Његов.
Da blev HERREN vred på sit Folk og væmmedes ved sin Arv;
41 И предаде их у руке незнабожачке, и ненавидници њихови стадоше господарити над њима.
han gav dem i Folkenes Hånd, deres Avindsmænd blev deres Herrer;
42 Досађиваше им непријатељи њихови, и они бише покорени под власт њихову.
deres Fjendervoldte dem Trængsel, de kuedes under deres Hånd.
43 Много их је пута избављао, али Га они срдише намерама својим, и бише поништени за безакоње своје.
Han frelste dem Gang på Gang, men de stod egensindigt imod og sygnede hen i Brøden;
44 Али Он погледа на невољу њихову, чувши тужњаву њихову,
dog så han til dem i Trængslen, så snart han hørte dem klage;
45 И опомену се завета свог с њима, и покаја се по великој милости својој;
han kom sin Pagt i Hu og ynkedes efter sin store Miskundhed;
46 И учини, те их стадоше жалити сви који их беху заробили.
han lod dem finde Barmhjertighed hos alle, der tog dem til Fange.
47 Спаси нас, Господе Боже наш, и покупи нас из незнабожаца, да славимо свето име Твоје, да се хвалимо Твојом славом!
Frels os, HERRE vor Gud, du samle os sammen fra Folkene, at vi må love dit hellige Navn, med Stolthed synge din Pris.
48 Благословен Господ Бог Израиљев од века и довека! И сав народ нека каже: Амин! Алилуја!
Lovet være HERREN, Israels Gud, fra Evighed og til Evighed! Og alt Folket svare Amen!
