Псалми 105
1 Хвалите Господа; гласите име Његово; јављајте по народима дела Његова.
Slavite Gospoda, razglasujte ime njegovo; med ljudstvi oznanjujte dejanja njegova.
2 Певајте Му и славите Га; казујте сва чудеса Његова.
Pojte mu, prepevajte mu, razgovarjajte se o vseh čudovitih delih njegovih.
3 Хвалите се светим именом Његовим; нек се весели срце оних који траже Господа.
Hvalite se v svetem imenu njegovem; veseli se naj srce njih, ki iščejo Gospoda.
4 Тражите Господа и силу Његову, тражите лице Његово без престанка.
Iščite Gospoda in moči njegove; iščite vedno njegovega obličja.
5 Памтите чудеса Његова која је учинио, знаке Његове и судове уста Његових.
Spominjajte se čudovitih del njegovih, katera je storil; čudežev njegovih in sodbâ ust njegovih.
6 Семе Аврамово слуге су Његове, синови Јаковљеви изабрани Његови.
O seme Abrahama, njegovega hlapca; o izvoljeni sina njegovega Jakoba!
7 Он је Господ Бог наш, по свој су земљи судови Његови.
Ta je Gospod, Bog naš, po vsej zemlji so sodbe njegove.
8 Памти увек завет свој, реч, коју је дао на хиљаду колена.
Spominja se vekomaj zaveze svoje, besede, katero je zapovedal na tisoč rodov,
9 Шта је заветовао Авраму, и за шта се клео Исаку.
Katero je sklenil z Abrahamom, in prisege svoje Izaku,
10 То је поставио Јакову за закон, и Израиљу за завет вечни,
Katero je dal Jakobu v postavo; Izraelu v vedno zavezo.
11 Говорећи: Теби ћу дати земљу хананску у наследни део.
Govoreč: Tebi hočem dati deželo Kanaansko, vrvco posesti vaše.
12 Тада их још беше мало на број, беше их мало, и беху дошљаци.
Dasí je bilo ljudî malo, prav malo, in tujci v njej,
13 Иђаху од народа до народа, из једног царства к другом племену.
In so hodili od naroda do naroda, iz kraljestva k drugemu ljudstvu;
14 Не даде никоме да им науди, и караше за њих цареве:
Ni dovolil zatíratí jih nikomur; dà, strahoval je zavolje njih kralje:
15 "Не дирајте у помазанике моје, и пророцима мојим не чините зла."
Ne dotaknite se maziljencev mojih, in ne storite žalega prerokom."
16 И пусти глад на ону земљу; и потре сав хлеб што је за храну.
Ko je bil poklical lakot nad deželo, in kruhu strl vso podporo;
17 Посла пред њима човека; у робље продан би Јосиф.
Poslal je bil moža pred njimi odličnega; kateri je bil v sužnjost prodan, Jožefa.
18 Оковима стегоше ноге његове, гвожђе тишташе душу његову,
Noge njegove so vklenili z vezjo, v železo se je on podal.
19 Док се стече реч његова, и реч Господња прослави га.
Noter do časa, ko je imela priti beseda njegova; govor Gospodov ga je potrdil.
20 Посла цар и одреши га; господар над народима, и пусти га.
Poslal je kralj in velel ga razvezati; in poglavar ljudstev ga je oprostil.
21 Постави га господарем над домом својим, и заповедником над свим што имаше.
Postavil ga je za gospoda družini svoji, in za poglavarja vsej svoji posesti,
22 Да влада над кнезовима његовим по својој вољи, и старешине његове уразумљује.
Da bi zvezaval kneze po volji svoji, in podučeval njih starejšine.
23 Тада дође Израиљ у Мисир, и Јаков се пресели у земљу Хамову.
Nato je prišel Izrael v Egipt, in Jakob je tujčeval po deželi Kamovi.
24 И намножи Бог народ свој и учини га јачег од непријатеља његових.
Ko je bil tam storil Bog, da je bilo ljudstvo njegovo silno rodovitno, in ga je bil močnejšega naredil od sovražnikov njegovih,
25 Преврну се срце њихово те омрзнуше на народ Његов, и чинише лукавство слугама Његовим.
Izpremenil je njih srce, da so sovražili ljudstvo njegovo, da so naklepe delali zoper hlapce njegove.
26 Посла Мојсија, слугу свог, Арона изабраника свог.
Poslal je Mojzesa, hlapca svojega, Arona, katerega je bil izvolil.
27 Показаше међу њима чудотворну силу Његову и знаке Његове у земљи Хамовој.
Razlagala sta pred njimi besede znamenj njegovih, in čudežev v deželi Kamovi.
28 Пусти мрак и замрачи, и не противише се речи Његовој.
Poslal je temé, in otemnile so jo, in upirala se niso znamenja zoper besedo njegovo.
29 Претвори воду њихову у крв, и помори рибу њихову.
Izpremenil je bil v kri njih vodé, in pokončal je bil njih ribe.
30 Провре земља њихова жабама, и клети царева њихових.
Obilo je rodila njih dežela žab, ki so napadle kraljev samih stanice.
31 Рече, и дођоше бубине, уши по свим крајевима њиховим.
Ko je izrekel, prišlo je krdelo živali; uši na vso njih pokrajino.
32 Место дажда посла на њих град, живи огањ на земљу њихову.
Dež jim je naredil v točo, ogenj silno plameneč v njih kraji.
33 И поби чокоте њихове и смокве њихове, и потре дрвета у крајевима њиховим.
S tem je zadel njih trte in njih smokve, in polomil njih pokrajine drevesa.
34 Рече, и дођоше скакавци и гусенице небројене;
Ko je izrekel, prišla je kobilica in hrošč, in ta brez števila.
35 И изједоше сву траву по земљи њиховој, и поједоше род у пољу њихову.
On je požrl vso travo njih kraja, in požrl sad njih dežele.
36 И поби све првенце у земљи њиховој, првине сваког труда њиховог.
Slednjič je udaril vse prvorojeno v njih kraji; prvino vse njih moči.
37 Изведе Израиљце са сребром и златом, и не беше сустала у племенима њиховим.
Tedaj jih je izpeljal sè srebrom in zlatom, in ni ga bilo, da bi pešal, med njih rodovi.
38 Обрадова се Мисир изласку њиховом, јер страх њихов беше на њ пао.
Veselili so se Egipčani, ko so izhajali tí; ker njih strah jih je bil obšel.
39 Разастре им облак за покривач, и огањ да светли ноћу.
Razgrnil je oblak za odejo, in ogenj, da je noč razsvetljeval.
40 Молише, и посла им препелице, и хлебом их небеским храни.
Prosili so, in poslal jim je prepelic, in s kruhom nebeškim jih je sitil.
41 Отвори камен и протече вода, реке протекоше по сувој пустињи.
In odprl je skalo, in pritekle so vode, ter šle so po suhih krajih, kakor reka.
42 Јер се опомињаше свете речи своје к Авраму, слузи свом.
Ker se je spominjal besede svetosti svoje, z Abrahamom, hlapcem svojim.
43 И изведе народ свој у радости, избране своје у весељу.
Zató je izpeljal ljudstvo svoje, z veseljem, s petjem izvoljene svoje.
44 И даде им земљу народа и труд туђинаца у наследство.
In dal jim je kraje narodov, in delo ljudstev so posedli;
45 Да би чували заповести Његове, и законе Његове пазили. Алилуја.
Da se držé postav njegovih, in hranijo zakone njegove.
