Псалми 105
1 Хвалите Господа; гласите име Његово; јављајте по народима дела Његова.
| הוֹדוּ לַיהֹוָה קִרְאוּ בִשְׁמוֹ הוֹדִיעוּ בָעַמִּים עֲלִילוֹתָֽיו׃ |
2 Певајте Му и славите Га; казујте сва чудеса Његова.
| שִֽׁירוּ־לוֹ זַמְּרוּ־לוֹ שִׂיחוּ בְּכׇל־נִפְלְאוֹתָֽיו׃ |
3 Хвалите се светим именом Његовим; нек се весели срце оних који траже Господа.
| הִֽתְהַלְלוּ בְּשֵׁם קׇדְשׁוֹ יִשְׂמַח לֵב ׀ מְבַקְשֵׁי יְהֹוָֽה׃ |
4 Тражите Господа и силу Његову, тражите лице Његово без престанка.
| דִּרְשׁוּ יְהֹוָה וְעֻזּוֹ בַּקְּשׁוּ פָנָיו תָּמִֽיד׃ |
5 Памтите чудеса Његова која је учинио, знаке Његове и судове уста Његових.
| זִכְרוּ נִפְלְאוֹתָיו אֲשֶׁר־עָשָׂה מֹפְתָיו וּמִשְׁפְּטֵי־פִֽיו׃ |
6 Семе Аврамово слуге су Његове, синови Јаковљеви изабрани Његови.
| זֶרַע אַבְרָהָם עַבְדּוֹ בְּנֵי יַעֲקֹב בְּחִירָֽיו׃ |
7 Он је Господ Бог наш, по свој су земљи судови Његови.
| הוּא יְהֹוָה אֱלֹהֵינוּ בְּכׇל־הָאָרֶץ מִשְׁפָּטָֽיו׃ |
8 Памти увек завет свој, реч, коју је дао на хиљаду колена.
| זָכַר לְעוֹלָם בְּרִיתוֹ דָּבָר צִוָּה לְאֶלֶף דּֽוֹר׃ |
9 Шта је заветовао Авраму, и за шта се клео Исаку.
| אֲשֶׁר כָּרַת אֶת־אַבְרָהָם וּשְׁבוּעָתוֹ לְיִשְׂחָֽק׃ |
10 То је поставио Јакову за закон, и Израиљу за завет вечни,
| וַיַּעֲמִידֶהָ לְיַעֲקֹב לְחֹק לְיִשְׂרָאֵל בְּרִית עוֹלָֽם׃ |
11 Говорећи: Теби ћу дати земљу хананску у наследни део.
| לֵאמֹר לְךָ אֶתֵּן אֶת־אֶֽרֶץ־כְּנָעַן חֶבֶל נַחֲלַתְכֶֽם׃ |
12 Тада их још беше мало на број, беше их мало, и беху дошљаци.
| בִּֽהְיוֹתָם מְתֵי מִסְפָּר כִּמְעַט וְגָרִים בָּֽהּ׃ |
13 Иђаху од народа до народа, из једног царства к другом племену.
| וַיִּֽתְהַלְּכוּ מִגּוֹי אֶל־גּוֹי מִמַּמְלָכָה אֶל־עַם אַחֵֽר׃ |
14 Не даде никоме да им науди, и караше за њих цареве:
| לֹא־הִנִּיחַ אָדָם לְעׇשְׁקָם וַיּוֹכַח עֲלֵיהֶם מְלָכִֽים׃ |
15 "Не дирајте у помазанике моје, и пророцима мојим не чините зла."
| אַֽל־תִּגְּעוּ בִמְשִׁיחָי וְלִנְבִיאַי אַל־תָּרֵֽעוּ׃ |
16 И пусти глад на ону земљу; и потре сав хлеб што је за храну.
| וַיִּקְרָא רָעָב עַל־הָאָרֶץ כׇּֽל־מַטֵּה־לֶחֶם שָׁבָֽר׃ |
17 Посла пред њима човека; у робље продан би Јосиф.
| שָׁלַח לִפְנֵיהֶם אִישׁ לְעֶבֶד נִמְכַּר יוֹסֵֽף׃ |
18 Оковима стегоше ноге његове, гвожђе тишташе душу његову,
| עִנּוּ בַכֶּבֶל (רגליו) [רַגְלוֹ] בַּרְזֶל בָּאָה נַפְשֽׁוֹ׃ |
19 Док се стече реч његова, и реч Господња прослави га.
| עַד־עֵת בֹּא־דְבָרוֹ אִמְרַת יְהֹוָה צְרָפָֽתְהוּ׃ |
20 Посла цар и одреши га; господар над народима, и пусти га.
| שָׁלַח מֶלֶךְ וַיַּתִּירֵהוּ מֹשֵׁל עַמִּים וַֽיְפַתְּחֵֽהוּ׃ |
21 Постави га господарем над домом својим, и заповедником над свим што имаше.
| שָׂמוֹ אָדוֹן לְבֵיתוֹ וּמֹשֵׁל בְּכׇל־קִנְיָנֽוֹ׃ |
22 Да влада над кнезовима његовим по својој вољи, и старешине његове уразумљује.
| לֶאְסֹר שָׂרָיו בְּנַפְשׁוֹ וּזְקֵנָיו יְחַכֵּֽם׃ |
23 Тада дође Израиљ у Мисир, и Јаков се пресели у земљу Хамову.
| וַיָּבֹא יִשְׂרָאֵל מִצְרָיִם וְיַעֲקֹב גָּר בְּאֶֽרֶץ־חָֽם׃ |
24 И намножи Бог народ свој и учини га јачег од непријатеља његових.
| וַיֶּפֶר אֶת־עַמּוֹ מְאֹד וַיַּעֲצִמֵהוּ מִצָּרָֽיו׃ |
25 Преврну се срце њихово те омрзнуше на народ Његов, и чинише лукавство слугама Његовим.
| הָפַךְ לִבָּם לִשְׂנֹא עַמּוֹ לְהִתְנַכֵּל בַּעֲבָדָֽיו׃ |
26 Посла Мојсија, слугу свог, Арона изабраника свог.
| שָׁלַח מֹשֶׁה עַבְדּוֹ אַהֲרֹן אֲשֶׁר בָּחַר־בּֽוֹ׃ |
27 Показаше међу њима чудотворну силу Његову и знаке Његове у земљи Хамовој.
| שָֽׂמוּ־בָם דִּבְרֵי אֹתוֹתָיו וּמֹפְתִים בְּאֶרֶץ חָֽם׃ |
28 Пусти мрак и замрачи, и не противише се речи Његовој.
| שָׁלַֽח חֹשֶׁךְ וַיַּחְשִׁךְ וְלֹֽא־מָרוּ אֶת־[דְּבָרֽוֹ] (דבריו)׃ |
29 Претвори воду њихову у крв, и помори рибу њихову.
| הָפַךְ אֶת־מֵימֵיהֶם לְדָם וַיָּמֶת אֶת־דְּגָתָֽם׃ |
30 Провре земља њихова жабама, и клети царева њихових.
| שָׁרַץ אַרְצָם צְפַרְדְּעִים בְּחַדְרֵי מַלְכֵיהֶֽם׃ |
31 Рече, и дођоше бубине, уши по свим крајевима њиховим.
| אָמַר וַיָּבֹא עָרֹב כִּנִּים בְּכׇל־גְּבוּלָֽם׃ |
32 Место дажда посла на њих град, живи огањ на земљу њихову.
| נָתַן גִּשְׁמֵיהֶם בָּרָד אֵשׁ לֶהָבוֹת בְּאַרְצָֽם׃ |
33 И поби чокоте њихове и смокве њихове, и потре дрвета у крајевима њиховим.
| וַיַּךְ גַּפְנָם וּתְאֵנָתָם וַיְשַׁבֵּר עֵץ גְּבוּלָֽם׃ |
34 Рече, и дођоше скакавци и гусенице небројене;
| אָמַר וַיָּבֹא אַרְבֶּה וְיֶלֶק וְאֵין מִסְפָּֽר׃ |
35 И изједоше сву траву по земљи њиховој, и поједоше род у пољу њихову.
| וַיֹּאכַל כׇּל־עֵשֶׂב בְּאַרְצָם וַיֹּאכַל פְּרִי אַדְמָתָֽם׃ |
36 И поби све првенце у земљи њиховој, првине сваког труда њиховог.
| וַיַּךְ כׇּל־בְּכוֹר בְּאַרְצָם רֵאשִׁית לְכׇל־אוֹנָֽם׃ |
37 Изведе Израиљце са сребром и златом, и не беше сустала у племенима њиховим.
| וַֽיּוֹצִיאֵם בְּכֶסֶף וְזָהָב וְאֵין בִּשְׁבָטָיו כּוֹשֵֽׁל׃ |
38 Обрадова се Мисир изласку њиховом, јер страх њихов беше на њ пао.
| שָׂמַח מִצְרַיִם בְּצֵאתָם כִּֽי־נָפַל פַּחְדָּם עֲלֵיהֶֽם׃ |
39 Разастре им облак за покривач, и огањ да светли ноћу.
| פָּרַשׂ עָנָן לְמָסָךְ וְאֵשׁ לְהָאִיר לָֽיְלָה׃ |
40 Молише, и посла им препелице, и хлебом их небеским храни.
| שָׁאַל וַיָּבֵא שְׂלָו וְלֶחֶם שָׁמַיִם יַשְׂבִּיעֵֽם׃ |
41 Отвори камен и протече вода, реке протекоше по сувој пустињи.
| פָּתַח צוּר וַיָּזוּבוּ מָיִם הָלְכוּ בַּצִּיּוֹת נָהָֽר׃ |
42 Јер се опомињаше свете речи своје к Авраму, слузи свом.
| כִּֽי־זָכַר אֶת־דְּבַר קׇדְשׁוֹ אֶֽת־אַבְרָהָם עַבְדּֽוֹ׃ |
43 И изведе народ свој у радости, избране своје у весељу.
| וַיּוֹצִא עַמּוֹ בְשָׂשׂוֹן בְּרִנָּה אֶת־בְּחִירָֽיו׃ |
44 И даде им земљу народа и труд туђинаца у наследство.
| וַיִּתֵּן לָהֶם אַרְצוֹת גּוֹיִם וַעֲמַל לְאֻמִּים יִירָֽשׁוּ׃ |
45 Да би чували заповести Његове, и законе Његове пазили. Алилуја.
| בַּעֲבוּר ׀ יִשְׁמְרוּ חֻקָּיו וְתוֹרֹתָיו יִנְצֹרוּ הַֽלְלוּ־יָֽהּ׃ |
