Псалми 104
1 Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
Lova HERREN, min själ. HERRE, min Gud, du är hög och stor, i majestät och härlighet är du klädd.
2 Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
Du höljer dig i ljus såsom i en mantel, du spänner ut himmelen såsom ett tält;
3 Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.
du timrar på vattnen dina salar, molnen gör du till din vagn, och du far fram på vindens vingar.
4 Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
Du gör vindar till dina sändebud, eldslågor till dina tjänare.
5 Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
Du grundade jorden på hennes fästen, så att hon icke vacklar till evig tid.
6 Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
Med djupet betäckte du henne såsom med en klädnad; uppöver bergen stodo vattnen.
7 Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
Men för din näpst flydde de; för ljudet av ditt dunder hastade de undan.
8 Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
Berg höjde sig, och dalar sänkte sig, på den plats som du hade bestämt för dem.
9 Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
En gräns satte du, som vattnen ej fingo överskrida, så att de icke åter skulle betäcka jorden.
10 Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
Du lät källor flyta fram i dalarna, mellan bergen togo de sin väg.
11 Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
De vattna alla markens djur, vildåsnorna släcka i dem sin törst.
12 На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
Vid dem bo himmelens fåglar, från trädens grenar höja de sin röst.
13 Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
Du vattnar bergen från dina salar, jorden mättas av den frukt du skapar.
14 Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
Du låter gräs skjuta upp för djuren och örter till människans tjänst. Så framalstrar du bröd ur jorden
15 И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
och vin, som gläder människans hjärta; så gör du hennes ansikte glänsande av olja, och brödet styrker människans hjärta.
16 Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
HERRENS träd varda ock mättade, Libanons cedrar, som han har planterat;
17 На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
fåglarna bygga där sina nästen, hägern gör sitt bo i cypresserna.
18 Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
Stenbockarna hava fått de höga bergen, klyftorna är klippdassarnas tillflykt.
19 Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
Du gjorde månen till att bestämma tiderna; solen vet stunden då den skall gå ned.
20 Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
Du sänder mörker, och det bliver natt; då komma alla skogens djur i rörelse,
21 Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
de unga lejonen ryta efter rov och begära sin föda av Gud.
22 Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
Solen går upp; då draga de sig tillbaka och lägga sig ned i sina kulor.
23 Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
Människan går då ut till sin gärning och till sitt arbete intill aftonen.
24 Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
Huru mångfaldiga äro icke dina verk, o HERRE! Med vishet har du gjort dem alla. Jorden är full av vad du har skapat.
25 Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
Se ock havet, det stora ock vida: ett tallöst vimmel rör sig däri, djur både stora och små.
26 Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
Där gå skeppen sin väg fram, Leviatan, som du har skapat att leka däri.
27 Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
Alla vänta de efter dig, att du skall giva dem deras mat i rätt tid.
28 Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
Du giver dem, då samla de in; du upplåter din hand, då varda de mättade med goda håvor.
29 Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
Du fördöljer ditt ansikte, då förskräckas de; du tager bort deras ande, då förgås de och vända åter till sitt stoft igen.
30 Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
Du sänder ut din ande, då varda de skapade, och du förnyar jordens anlete.
31 Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
HERRENS ära förblive evinnerligen; må HERREN glädja sig över sina verk,
32 Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
han som skådar på jorden, och hon bävar, han som rör vid bergen, och de ryka.
33 Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
Jag vill sjunga till HERRENS ära, så länge jag lever; jag vill lovsjunga min Gud, så länge jag är till.
34 Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
Mitt tal behage honom väl; må jag själv få glädja mig i HERREN.
35 Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
Men må syndare försvinna ifrån jorden och inga ogudaktiga mer vara till. Lova HERREN, min själ Halleluja!
