Псалми 104
1 Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
Lofva Herran, min själ; Herre, min Gud, du äst ganska härlig, du äst dägelig och allstinges väl beprydd.
2 Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
Ljus är din klädnad, som du uppå hafver; du utsträcker himmelen såsom ett tapet.
3 Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.
Du hvälfver honom ofvan med vatten; du far i skyn såsom i en vagn, och går på vädrens vingar;
4 Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
Du, som gör dina Änglar till väder, och dina tjenare till eldslåga;
5 Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
Du, som grundar jordena på hennes botten, så att hon blifver i evig tid.
6 Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
Med djupet betäcker du henne, såsom med ett kläde, och vatten stå öfver bergen.
7 Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
Men för ditt näpsande fly de; för ditt dundrande fara de bort.
8 Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
Bergen resa högt upp, och dalarna sätta sig ned i det rum, som du dem skickat hafver.
9 Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
Du hafver satt ett mål, der komma de intet öfver; och måga icke åter betäcka jordena.
10 Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
Du låter källor uppbrista i dalomen, så att vatten emellan bergen flyta;
11 Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
Att all djur på markene måga dricka, och vildåsnarna sin törst släcka.
12 На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
När dem sitta himmelens foglar, och sjunga på qvistarna.
13 Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
Du fuktar bergen ofvanefter; du gör landet fullt med frukt, den du förskaffar.
14 Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
Du låter gräs växa för boskapen, och säd menniskomen till nytto; att du skall låta komma bröd utaf jordene;
15 И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
Och att vin skall fröjda menniskones hjerta, och hennes ansigte dägeligit varda af oljo, och bröd styrka menniskones hjerta;
16 Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
Att Herrans trä skola full med must stå; de cedreträ på Libanon, som han planterat hafver.
17 На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
Der hafva foglarna sitt näste, och hägrar bo uppe i furoträn.
18 Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
De höga berg äro de stengetters tillflykt, och stenklyfterna de kunilers.
19 Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
Du gör månan, till att derefter skifta året; solen vet sin nedergång.
20 Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
Du gör mörker, att natt varder; då draga sig all vilddjur ut;
21 Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
De unga lejon, som ryta efter rof, och sin mat söka af Gudi;
22 Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
Men när solen uppgår, draga de bort, och lägga sig uti sina kulor.
23 Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
Så går då menniskan ut till sitt arbete, och till sitt åkerverk intill aftonen.
24 Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
Herre, huru äro din verk så stor och mång! Du hafver visliga skickat dem all, och jorden är full af dina ägodelar.
25 Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
Hafvet, det så stort och vidt är, der kräla uti, utan tal, både stor och liten djur.
26 Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
Der gå skepp; der äro hvalfiskar, som du gjort hafver, att de deruti leka skola.
27 Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
Allt vänter efter dig, att du skall gifva dem mat i sin tid.
28 Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
Då du gifver dem, så samla de; när du upplåter dina hand, så varda de med god ting mättade.
29 Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
Om du fördöljer ditt ansigte, så varda de förskräckte; du tager deras anda bort, så förgås de, och varda åter till stoft igen.
30 Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
Du låter ut din anda, så varda de skapade, och du förnyar jordenes ansigte.
31 Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
Herrans ära är evig; Herren hafver behag till sin verk.
32 Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
Han ser uppå jordena, så bäfvar hon; han kommer vid bergen, så ryka de.
33 Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
Jag vill sjunga Herranom i mina lifsdagar, och lofva min Gud, så länge jag är till.
34 Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
Mitt tal behage honom väl; jag gläder mig af Herranom.
35 Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
Syndarena hafve en ända på jordene, och de ogudaktige vare icke mer till; lofva, min själ, Herran. Halleluja.
