< Псалми 104 >
1 Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
Naftaydoy, Rabbiga ammaan. Rabbiyow Ilaahayow, aad baad u weyn tahay, Oo waxaad huwan tahay murwad iyo haybad.
2 Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
Waxaad sida maro u huwataa nuur, Oo samooyinkana waxaad u kala bixisaa sida daah oo kale.
3 Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.
Waxa qolkaaga saqafka u hayana waxaad dhigtaa biyaha dhexdooda, Daruurahana waxaad ka dhigataa gaadhifaras, Oo waxaad ku kor socotaa dabaysha baalasheeda,
4 Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
Waxaad dabaysha ka dhigataa wargeeyayaashaada, Oo waxaad midiidinyadaada ka dhigataa dab ololaya,
5 Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
Adigaa dhigay aasaaska dhulka, Si aanu weligiis u dhaqdhaqaaqin.
6 Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
Waxaad ku dabooshay mool sidii dhar oo kale, Biyihiina waxay joogsadeen buuraha korkooda.
7 Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
Canaantaadii ayay ku carareen, Oo codkii onkodkaaga ayay haddiiba ka baxsadeen,
8 Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
Waxay kor u fuuleen buuraha, oo waxay hoos ugu dhaadheceen dooxooyinka, Ilaa meeshii aad u samaysay.
9 Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
Waxaad iyaga u dhigtay xudduud aanay soo dhaafin, Si aanay mar kale u noqon oo aanay dhulka u daboolin.
10 Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
Isagu dooxooyinka wuxuu ku soo daayaa ilo, Iyana waxay durduraan buuraha dhexdooda,
11 Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
Waxay waraabiyaan xayawaanka duurka jooga oo dhan, Oo dameerdibadeedyaduna way harraad beelaan.
12 На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
Haadda samadu iyagay ag degganaadaan, Oo waxay ka dhex gabyaan laamaha.
13 Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
Buuraha wuxuu ka waraabiyaa qolalkiisa, Dhulkuna wuxuu ka dheregsan yahay midhihii shuqulladaada.
14 Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
Isagu wuxuu ka dhigaa in dooggu xoolaha u soo baxo, Oo geedaha yaryarna wuxuu u soo bixiyey in dadku ku isticmaalo, Inuu dhulka cunto ka soo bixiyo,
15 И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
Iyo khamri ka farxiya dadka qalbigiisa, Iyo saliid uu wejiga ku dhaashado, Iyo kibis qalbiga dadka xoogaysa.
16 Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
Rabbiga dhirtiisu waa dheregsan tahay, Kuwaas oo ah geedaha kedar la yidhaahdo oo Lubnaan oo uu isagu beeray,
17 На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
Kuwaas oo ah meesha shimbirruhu buulkooda ay ka samaystaan, Xuurtuna gurigeeda waxay ka kor dhisataa geedaha waaweyn.
18 Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
Buuraha dhaadheer waxaa leh riyaha dibadda, Dhagaxyada waaweynuna waxay gabbaad u yihiin walooyinka.
19 Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
Isagu dayaxa wuxuu u sameeyey xilliyo, Oo qorraxduna dhicitinkeeda way taqaan.
20 Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
Waxaad samaysaa gudcur, oo habeen baa yimaada, Markaasay xayawaanka duurku soo wada baxaan.
21 Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
Libaaxyada aaranka ahu waxay u ciyaan ugaadhsigooda, Cuntadoodana waxay ka sugaan xagga Ilaah.
22 Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
Oo kolkii qorraxdu soo baxdana way noqdaan, Oo waxay iska seexdaan godadkooda.
23 Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
Dadku waa u soo baxaa shuqulkiisa Iyo hawshiisa ilaa tan iyo fiidka.
24 Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
Rabbiyow, shuqulladaadu tiro badanaa! Kulligoodna xigmad baad ku samaysay, Dhulka waxaa ka buuxa hodantinimadaada.
25 Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
Halkoo waxaa ku taal bad weyn oo ballaadhan, Gudaheedana waxaa ku jira waxyaalo gurguurta oo aan la tirin karin, Iyo xayawaan waaweyn iyo kuwo yaryarba.
26 Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
Halkaas waxaa ku socda doonniyo, Oo waxaa halkaas yaal bahal badeed oo Lewiiyaataan la odhan jiray oo aad u abuurtay inuu ku dhex cayaaro.
27 Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
Kuwaas oo dhammu adigay kaa sugaan, Inaad cuntadooda siiso wakhti ku habboon.
28 Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
Oo waxaad iyaga siiso ayay isu soo urursadaan, Gacantaadaad furtaa oo waxay ka dhergaan waxyaalo wanaagsan.
29 Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
Wejigaagaad qarisaa, oo way dhibtoodaan, Naftoodaad ka qaaddaa oo way dhintaan, Oo waxay ku noqdaan ciiddoodii.
30 Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
Waxaad soo dirtaa ruuxaaga, kolkaasay iyagu abuurmaan, Dhulkana waad cusboonaysiisaa.
31 Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
Rabbiga ammaantiisu ha sii raagto weligeedba, Oo Rabbigu ha ku reyreeyo shuqulladiisa.
32 Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
Isagu dhulkuu eegaa, oo wuu gariiraa, Wuxuu taabtaa buuraha, oo way qiiqaan.
33 Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
Intaan noolahay oo dhan ayaan Rabbiga u gabyi doonaa, Oo Ilaahay ayaan ammaan ugu gabyi doonaa intaan jiro oo dhan.
34 Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
Fikirkaygu isaga ha u macaanaado, Rabbigaan ku rayrayn doonaa.
35 Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
Dembilayaashu dhulka ha ka baabbe'een, Oo kuwa sharka lahuna yaanay mar dambe sii jirin. Naftaydoy, Rabbiga ammaan. Rabbiga ammaana.